Radno i socijalno pravo

Проф. др Бранко Лубарда, Савет запослених - домаће, упоредно и европско право, Радно и социјално право, стр. 35-57, ХУЛ (1/2012)

Холандији и Аустрији, савет запослених може да преговара о зарадама и радном времену само код послодаваца код којих није основан синдикат или код послодаваца којима грански колективни уговор омогућава овакве преговоре.

Немачки модел“ хомогеног савета запослених карактерише институционална одвојеност савета запослених и синдиката. Наиме, савети запослених представљају све запослене, без обзира да ли су чланови синдиката, а синдикати немају право да непосредно одређују један број чланова савета запослених. У пракси, међутим, и поред институционалне одвојености, између синдиката и савета запослених постоји тесна веза, што поврђује податак да је велика већина чланова савета запослених синдикално организована (у 1981. чак 77,5%).

Према Закону о уређењу предузећа од 1952, поред савета запослених, предвиђени су и други облици представљања интереса запослених – економски комитет, представништво младих, зборови запослених, који имају за циљ да пруже подршку у раду савету запослених.“ Савет запослених се бира у свим деловима предузећа који имају пет или више запослених с правом гласа. Не оснива се аутоматски, већ на иницијативу самих запослених или повереника гранског синдиката у предузећу."

Састав и начин избора. Активно право гласа на изборима за савет запослених имају сви запослени код послодавца старији од 18 година, а пасивно право гласа имају запослени у предузећу који су у радном односу најмање шест месеци. Кандидатура за члана савета запослених мора бити подржана од најмање једне десетине запослених, а у већим деловима предузећа од најмање хиљаду запослених. За члана савета запослених, дакле, не може бити изабран запослени или члан синдиката ван предузећа, нити повереник гранског синдиката у предузећу. Пасивно право гласа немају нити чланови управе предузећа (чланови управног одбора) нити највиши менаџерски кадрови – немачки модел завета запослених представља искључиво интересе запослених. Број чланова савета запослених узајамно је условљен бројем запослених у (делу) предузећу: од пет до 20 запослених – бира се један представник

класне борбе у индустријским односима; Љадет.

24 Институција савета запослених је била предвиђена још Вајмарским уставом од 1919, као облик сарадње радника/намештеника и послодаваца (чл. 165, ст. 2 Устава); О. Вучић, Д. Симовић, ор. с1.., стр. 61.

25 M. Weiss, Labour Law and Industrial Кејапопз т ЕК. бетпапу, Кмугег, 1987, стр. 150.

26 V.K. Berghahn, D. Karsten, Industrial Relations in West Germany, 1987, crp. crp. 106.

27 M. Weiss, op. cit., crp. 157.

28 V. K. Berghahn, D. Karsten, op. cit., ctp. 107.