Radno i socijalno pravo
Проф. др Бранко Лубарда, Савет запослених - домаће, упоредно и европско право, Радно и социјално право, стр. 35-57, ХУТ (1/2012)
синдиката да се омогући већа информисаност о социјално-економској ситуацији у предузећу, као и одговарајућа укљученост запослених у процесу одлучивања. Савет запослених се обавезно успоставља у приватном сектору – не само у предузећима већ и у установама јавних служби – социјалних циљева (болнице, заштитне радионице за лица са инвалидитетом), непрофитним организацијама (приватним школама, универзитетима), који запошљавају најмање 100 запослених.
Састав и начин избора. Савет запослених се састоји од директора, као председавајућег, и његових сарадника (виших менаџера, који заступају интересе послодавца у односу према запосленима), с једне, и изабраних представника запослених, с друге стране. Мада је савет запослених најчешће паритетно састављен, број чланова савета на страни послодавца може да буде и мањи од броја представника запослених. Представници запослених се бирају из реда тзв. плавих и белих крагни, с тим да и млади запослени (млађи од 25 година) имају право на свог представника, уколико је код послодавца запослено најмање 25 младих. У погледу представника запослених у савету запослених, активно право гласа имају сви запослени код послодавца (осим менаџерског особља), ако имају белгијско држављанство (или држављанство држава чланица ЕУ), и ако су најмање три месеца у радном односу. Пасивно право гласа имају запослени старији од 18 година а млађи од 65, ако не припадају менаџменту, ако су најмање шест месеци у радном односу код послодавца. Мандат избараних представника запослених траје четири године.“ Састанци савета запослених одражавају се једном месечено, уз право на накнаду зараде за време одсуства са рада, а трошкове припреме материјала за седницу сноси сам послодавац.“'
Делокруг рада. Савет запослених има четири основна овлашћења: право на периодично информисање о економској и финансијској ситуацији послодавца; право на консултовање о питањима професионалног образовања и обуке, организације рада, структурних промена које могу да погоде запослене, итд; право на (сајодлучивање о питањима доношења или промене правилника о раду, мерила за колективно отпуштање из економских или техничких разлога, распореда годишњих одмора, дисциплинског поступка, надзора над применом социјалног законодавства, укључујући и надзор у погледу рехабилитације лица са
46 P. Humblet, M. Rigaux, op. cit., erp. 45-49. 47. Tbidem, crp. 54.
46