Radno i socijalno pravo

Проф. др Сенад Јашаревић, Заштита од дискриминације на раду, Радно и социјално право, cmp. 59-85, XVI (1/2012)

дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза с неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус“). У том погледу наш Устав садржи веома добру формулацију (чл. 21, ст. 3): „Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито...", (затим се набрајају дискриминациони основи). Слично је решење и у Закону о раду (чл. 19), у којем се предвиђа да поред набројаних, основ за дискриминацију може да буде неки од наведених основа „или неко друго лично својство.“

Отворена клаузула о дисриминационим основима управо је потребна у области радних односа, где се поред уобичајених, јављају и многи специфични разлози дискриминације, као што су: стаж, да ли је лице радило за државу или другог послодавца,“ лични статус, обављање функције, брачно стање (ожењен/удата, разведен, није у браку),“ рођења изван брака, породичне обавезе (број деце, да ли се неко

23 Устав је објављен у: Сл. гласнику РС, бр. 98/2006.

24 _ Нпр. Одлуком Уставног суда Републике Србије, бр. Г“о-246/2011 утврђено је да одредбе чл. 57. ст. 1. ал. 1. и 2. Посебног колективног уговора за јавна комунална и друга јавна предузећа града Новог Сада, нису у сагласности са Уставом и законом, пошто је тим актом прописано различито утврђивање отпремнине запослених који су вишак. Наиме, једно решење предвиђено је за стаж остварен у јавним предузећима чији је оснивач град Нови Сад (тада се отпремнина утврђује на знатно повољнији начин, у складу са Колективним уговором) и радни стаж у остварен у другом правном лицу чији оснивач није град Нови Сад (отпремнина се утврђује према закону).

25 Илустроваћемо и ово примером из наше праксе. Одлуком Уставног суда Републике Србије, бр. Гуо-44/2009, обустављен је поступак за оцену сагласности одредаба чл. 56. Закона о Високом савету судства (2008) са Уставом и потврђеним међународним уговором. Тим Законом је члану првог састава Високог савета судства из редова судија (у питању је шест лица), дата могућност да настави да обавља судијску функцију у непосредно вишем суду у односу на суд у којем је тај члан – судија, до тада обављао судијску фунцију, из разлога што ове судије не могу да конкуришу за избор на судијску функцију у време трајања мандата у Савету (те су тиме фактички ускраћени). Уставни суд је нашао да је овакво решење објективно и да има разумно оправдање (прим. аутора – ради се о мери афирмативне акције), те је обуставио поступак, Ипак, судије Уставног суда нису биле једногласне, већ је једна од судија издвојила мишљење. У том мишљењу износи становиште да се ради о дискриминацији која нема упориште у Уставу и да се наведена лица неоправдано доводе у привилегован положај. Ова одлука и издвојено мишљење могу се видети у Сл. гласнику РС, бр. 54/2012, на стр. 133.

26 _ Примера ради, иако је по нашем Уставу (чл. 62, ст. 5) ванбрачна заједница изједначена са брачном (уз напомену која потпуно релативизује ову норму: „у складу са законом“), у нашем радном и социјалном праву бројна су примери неповољнијег третмана (дискриминације) ванбрачних партнера у односу на брачне: брачни друг остварује право на породичну пензију - ванбрачни не; брачни друг има право на