Radno i socijalno pravo

Проф. др Сенад Јашаревић, Заштита од дискриминације на раду, Радно и социјално право, стр. 59-85, ХУТ (1/2012)

пропорционална (да ли су разлози довољни и релевантни, неопходни у демократском друштву, да ли се ради о ургентној потреби, постоји ли алтернатива која би значила мање задирање у права, да ли је задирање у права таквог карактера да је њиме нарушена њихова суштина итд).

Ево и неких примера из праксе европских судова. У случају В1Ка-Каијћаих пред Судом правде, запослени на одређено време били су у неповољнијем положају приликом остваривања права на пензију од запослених на неодређено време.7' Пошто су претежан број запослених на одређено време чиниле жене, оне су, статистички гледано, биле у много лошијем положају када се ради о пензији. Стога је Суд утврдио да је у питању посредна дискриминација. Други пример показује како се у одређеним ситуацијама мора другачије поступати. У предмету Thlimmenos npomue I puke, Ha OCHOBY закона осуђеницима за кривична дела забрањен је приступ звању овлашћеног рачуновође јер постојање овакве пресуде подразумева да то лице није довољно поштено и поуздано за тај посао. Подносилац је у овом случају био осуђен зато што је одбио да носи униформу током служења војног рока, као припадник Јеховиних свједока, верске групе која заступа пацифизам. Европски суд за људска права сматрао је да нема разлога да се некоме одбије приступ звању када његова осуда за кривично дело није повезана с поузданошћу или поштењем, те да је Влада дискриминаторно поступила према подносиоцу пропустивши да направи изузетак од правила за такве ситуације, кршећи право на слободу изражавања вјерског увјерења из чл. 9. ЕК у комбинацији са забраном дискриминације."

Поред непосредне и посредне дискриминације, у последње време се у појам дискриминације укључују и узнемиравање и сексуално узнемиравање. Ради се у ствари о поступањима која у суштини спадају у директну дискриминацију, али се због њихове опасности и учесталости у последње време, посебно регулишу (нпр. у Директиви ЕУ бр. 78/2000 и осталим директивама које су донете након 2000. године, као и у нашем анти-дискриминационом законодавству). Ево и неких примера сексуалног узнемиравања: вербално узнемиравање (непристојни коментари о полу радника, о деловима тела, одећи, причање шала сексуалног садржаја), невербално унемиравање (излагање на радном

36 _ Из презентације В. Матића, Кључни појмови и принципи Европске конвенције, Савет европе, 2005, стр. 5.

37 Bilka-Kaufhaus GmbH, Case C-170/84.

38 ESLIP, Thlimmenos protiv [puke [TU] (6p. 34369/97), 6. април 2000. Видети у: Приручник о вуропском антидискриминацијском праву, op. cit, erp. 44,

71