Radno i socijalno pravo

Проф. др Сенад Јашаревић, Заштита од дискриминације на раду, Радно и социјално право, стр. 59-85, ХРТ (1/2012)

односа, напредовању, престанку радног односа и другим правима из радног односа; 2) стављање у неповољнији положај (чињењем или пропуштањем) у односу на „упоредника“ (лице са којом се пореди/лице које тражи запослење или запосленог); 3) недопуштеност стављања у неповољнији положај (осим ако су у питању изузеци од забране дискриминације),

Субјекти радне дискриминације могу да буду: [) активни (починиоци дискриминације), и2) пасивни (оникоји трпедискриминацију). У прве се, поред починилаца, сврставају и подстрекачи, помагачи, а у неким законодавствима и лица која прикривају дискриминацију. Када се ради о субјекатима који трпе дискриминацију, пракса је да се не штите само запослени, већ сва лица која обављају рад (по било којем основу), односно чак и чланови управе и извршни директори који своју функцију обављају као да су у радном односу (под субординацијом послодавца, радећи одређено радно време, примајући плату).“ Нпр. према чл. 16, ст. 2 Закона о забрани дискриминације, заштиту од дискриминације ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.

Радње којима се врши дискриминација могу бити: 1) активне (чињење) и 2) пасивне (нечињење, пропуштање). У том смислу, према чл. 5 нашег Закона о забрани дискриминације, у дискриминацију се сврстава и позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.

Поља дискриминације на раду и у вези са радом су веома разноврсна. Она се може одвијати: 1) у тражењу посла, 2) у току запослења 3) поводом отказа 4) изван или после запослења, а поводом рада и радног односа (нпр. у области пензија, здравственог осигурања, у вези са бенефицијама за децу и породицу). Када се ради о радном односу, најчешћи видови дискриминације односе се на: 1) приступ запошљавању, критеријуме запошљавања и једнаку доступност послова, 2) плаћање,

43 Ibidem.

44 Видети више: И. Гргурев, П. Цероња, Опозив именовања трудне чланице управе друштва капитала- сполна дискриминација7, Зборник правног факултета у Загребу, Загреб, 2011, стр. 1881.

45 При томе нпр. појам плате у европском праву не обухвата само зараду, већ и широк спектар накнада које радник прима на основу радног односа. Ту нпр. спадају: све