Ratne uspomene

„Командант“ ме посла к теби, Коморџијска ту су кола,

Брже само да се бега —

Сад како је теби воља.“ Официрке све утекле —

„„Да бежимо — вели Стана Заједно ћу с мојим бралом, Доста бејах самохрана.“ СОпремила се што мож брже, Кућу целу затворила —

Што је могла понела је,

С комшијама опростила.

До Приштине сретно стигла,

Ту су Брану сачекали; Продужише даље пута,

Док се Драча дочепали. Бежанија без реда је,

Једно мислиш, друго дође, Неко сретно, неко ружно, Ретко који добро прође. Слегла се је бежанија,

Чека лађе — па да бега, Арнаути .„навилили, : И пуцају озго с брега. | Плач у Драчу на обали,

М плакање деце, жена; Поумира свет од глади, Непогоде од времена.