Ratne uspomene

12

Болничарка лепа Дара,

За бегање спремна чека; Упозна се брзо с Браном, Прилепи се уз човека. Заборави братап сеју, Сеја оста на обали Лепа Дара — мајор Брана, У лађу се укрцали. Званична су то сад лица, Дара крст на руди носи; Седи десно до мајора, Подиграва и пркоси.

Оста Стана лутајући, Тражећ брата на обали Оде лађа препуњена, Три пут више изостали, Киша пада ко из кабла, Под ведрим се небом спава; Бежанија Богу тешка, Никог нема да спасава. Наредник се Јован нађе, Дивну Стану он је гледо, Како јури, тражи брата, Сеја била њежно чедо. Јова крчи Стани пута,

Да у лађу ући може. Нађе места за обоје; Страдалници Бог поможе, Оде лађа преко мора,