Ratnik

ст Њ~

ЗВАНИЧНИ ДЕО

1. Да се само шаљу они оФицири не страну, који су војну школу свршила = код нас или на страни. Ови су људи толико већ продходног знања стекли, да се може са сигурношћу од њих очекивати, да ће они моћи одговорити позиву свом и користити се приликама, које им се подају те да придобију још и оно знање, које се само у великим војскама добија, и ла га пренесу и према приликама удесе и код нас и тим да одговоре цељи за коју се шаљу. За тим имају потребно опште образовање, да ће лако пристати у друштво официрско онеземље куд се пошљу, без штете за углед нашег официрског кора.

2. На сваки начин користовање приликама, схватање свега што се тиче распознавања, доброг од зла, нужног од излишног, променљивог од немогућег, — може само онај чинити, који већ има неке рутине у овом, који добро познаје наше околности, службу и организацију и који има довољно практике. Ако се све ово ревимира, очда се долази до закључка, да официр, који се на страну шаље треба да је већ служио у нашој војсци и познат као добар и тачан у служби и јак у науци и да има добре. оцене како фронтове тако и школске. С тога је комитет мнења, да личности које се шаљу за изучавање на страну, треба да су бар две године као официри служиљи, а ово је довољно да се добијеним теоријским знањем и са двогодишњом практиком могу проучавати даље у својој струци.

3. Односно официра, који се за Фронт шаљу има се још напоменути, да ако се одашљу старији официри, који ће при повратку своме заузети веће положаје, онда је могуће, да се стечено знање распростре на већу масу, с тога што ће моћи независно да управљају. |

4. Једна од највећих незгода код досадањих питомаца, који су на страну одашиљани била је та, што су у опште врло мало владали са језиком. Одовуд је произлазило снебивање и избегавање друштва, усљед чега никад се није могло дознати све што би требало, јер зна се да се само непрестаним мешањем са официрима докучи и оно што је иначе неприступно. Почем се пак неможе очекивати да и школски официри при дојакошњем програму школе, савршено језик један говоре, то бар треба да буде у њему толико јак, да све разумева при говору и читању, у ком ће му случају неколико месеци бити довољни, да се са мало труда дотера, те да може свој задатак свршавати према очекивању. С обзиром на ово последње тре-