Ratnik

ИЗВЕШЋА И РЕФЕРАТИ

ба да они, који се одашиљу оду на неколико месеци пре почетка курсова, а комитет држи, да би зато било довољно 3—4 месеца.

5. Да би се прве потребе подмириле у стројевој артилерији, нужно је због њене поделе у 4 пука, да се за пољску артилерију одашљу 4 официра, који ће при свом повратку постати инштруктори.

6. Једна грана артилерије, која до данас није код нас постојала, због врло малих средстава, то је градска артилерија. Истина у народној војсци у оним територијама где постоје градови установљене су тако назване градске чете, али и ове су се училе по правилима за пољске артилерије, с тога се при употреби ових чета у прошлим ратовима импровизирало. Како су ратне прилике донеле да се сад располаже и са једном тврђавом вишега реда поред осталих, зато је нужно, да сеу будуће и на ову артил. грану пажња обрати, тим пре што морамо мислити на будућу одбрану наше земље и што се сад почео градски артилеријски материјал прикупљати за правилно. руковање и употребу којега треба се благовремено побринути. да употребу пак овога материјала до сада нисмо имали официра познати са овим нужнии радовима, нити смо имали кадра, за распространење изображења код војника народних.

Обична знања, која се у школама и у Фронту код нас добијају, немогу да попуне ову празнину, јер је једини начин за, постижења довољног знања практика, а овога није могло бити код нас, јер нити је постојала таква команда нити пак спремних официра. Комитет узев све горње у обзир, сагласио се, да је неопходно нужно да се за изучавање ове гране артилерије одашљу два официра, којиби после код нас такву струку Формирали. Да би доиста ово испало као што треба, нужно је да се за ову артилеријску струку пошље један од огицира старији по служби, који ће исту струку по повратку организирати. Њему би се додао један млађи официр за подробније изучавање артил. градске службе и који би га при увођењу ове код нас у свему помагао.

7. Досада је било код нас, да су се за трофесоре у школу кандитовали људи, који се нису за ово место спремали, нити су имали воље за ову службу. Овај начин био је штетан за школу и питомци ни су добили оно знање, које би иначе добили кад би предавач био онај, који се нарочито за овај посао