Ratnik

ИЗВЕШЋА ПО РЕФЕРАТИ | 59

Инжинирски је комитет нашао да би за сада потребно било послати четворицу од инжинирских официра у иностранство ради изучавања инжинирске струке, и то:

Једног да изучи чисто војно инжинирство, и да се пошље у војно инжинирску школу у Француску, а ако у овој земљи неби могао бити примљен, да се пошље у Русију.

Троица да се пошљу у Пруску, и то: један за пијонирство и саперство, један за понтонирство и један за минерство.

Официр за понтонирство поред осталих грана инжинерије да специјално изучи конштрукцију војних мостова, а поглавито понтонских ; а официр за минерство поглавито минерски посао,

Официри инжинирски, који би се имали у школи учити да по свршеном курсу проведу најмање годину дана у практики, а они, који би сеу Фронту учили, да остану 2у, године.

Инжинирски комитет доставља све ово главном ђенералштабу с молбом на даљу радњу.

6. Марта 1879. год. Београд. Председник инжинљурског комитета, инжинирски пуковнић,

(6. Здравковић с. р.

РЕШЕЊЕ.

Да се сва ова мнења са позивним актом штампају у „Ратнику за месец Јули, како би и у будуће служила за основу у питању о „шиљању официра у иностранство“.

Сада пак немогуће је, из Финанцијских обзира, обухватити уједанпут све потребе, које су генералштаб и комитети изразили, него најнужније, особито у техници, због претстојећег преуређења војне Фабрике и целокупног преоружања наше војске; а идућих година ваља накнадити и остале потребе, нарочито Фронтовно изображење.

Фм 4886.

8. Јуна 1879. год. Беогргл.

Министар војни, потпуковник,

Јов. Мишковић с. р.