Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА 317

4#. Потисје.

Кад узмемо карту Европе преда се, ми и без многог премишљања видимо, да полострово илирско с осталом Европом, нарочито средњом, стоји у најприроднијој и свези и зависности дуж Дунава. Дунав, текући у главном“ на исток, већ код Пожуна (Ргеззђиго) покаже тежњу, да је рад поћи југу, што код Ваца (Малдеп) и изврши. Изгледа, као да је зато окренуо к нама, да би осталој Европи показао пута за најбогатије крајеве земске, а нама, који смо на мосту измеђ пстока и Европе, да, обрати _ пажње на та голема врата измеђ два света. —

Од Пожуна па до Ђердапа зовемо средњи „Дунав. Његова дакле заплава на истоку хвата до Карпата, на западу до стајарских Алпа и Литве, па југу омеђена Савом и његовим коритом, а на северу малим Карпатима и Бескидима.

Цео овај огромни простор — корито некадашњег је-

зера — чини једно велико војиште, које ми делимо на више мањих.

Као у опште, тако и у погледу војном, најприроднији је правац операцијама стратигијском том големом дунавском артеријом, која дијагоналом пресеца пространо војиште у правцу са северозапада на југоисток и обратно. ( тога и операцијска пруга може бити на једној или другој зони, или на обема у једанпут, а може и прелазити с једне на другу.

За време честих и дугих ратова по овоме војишту измеђ Аустрије и Турске, обе су зоне употребљаване скоро увек у исто доба, само што једна беше као главна, а друга овој помоћна.

Турци се нарочито служише пругом — Београд, Варадин, Будим, Ђур (Ваађ); или: Смедерево, Темишвар,

21“