Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА | 325.

те се у доњи Дунав излива, све остале реке, и Мориш и Кереш и Самош, главни басени ове висије, отичу у Тису. Мориш, који дијагонално са североистока на југо"запад просеца ову висију, најглавнија је артерија орографски одвојеног Ердеља, која је у исто доба и главна оса. ва струју сваковрстну измеђ Баната и Галиције. Овим својим положајем и створом чинећи језгру земље ердељске, Мориш је одвојен од пограничних му планина на северу богатим котлом изворног Самоша, који на север пробија ка горњој Тиси, на југу пак дивном карлицом горње Алуте, која пробија јужни зид са у Дунав. Брда и хумови, што су између Мориша и Самоша с једне, и Алуте с друге стране, одвајајући ове важне жупе једну од друге непрекидају целину ердељске висије, и дају ЕН свезе свакој жупи, једној с другом.

Овакав хидрографијски створ Ердеља, у коме су извори најважнијих долина угарских, даје Шрдељу ту важну стратитијску превагу, да све операције врло згодно могу силазити и на горњу и на средњу и на доњу Тису, но — не иу Влашку и Молдавију, преко високог, Е њима врло стрмог, безпревојног, скоро непролазног гребена, Ју жних и источних Карпата,

Планине и брда, што су измеђ извора Тисе и Самоша, Самоша и Мориша, измеђ Морлша и Дунава, а тако и планине Рудне и Банатске, одвајајући горње долине ових река баријером по војнички врло важном, луче и цео Ердељ од осталог војишта угарског, и дају му карактер сасвим другчији од оног. Међу тим лакост, којом долази у одношаје са том угарском низијом, нарочито дуж великих долина Самоша и Мориша, свезује непосредно ово војишште с равницом потиском, и чини с њом целину и ако одвојену, ал зависну и природну.

У унутарњости ове велике висије, која је силеством брда и хумова засејана, поменутим трима долинама про-