Ratnik

КЊИЖЕВНОСТ 701

концентрисана била, а чак до наше границе леђа слободна. Сулејман је требао да идек Плевни и да се с Османом сједини. Помислимо само, кад је- Осман са 40— 50.000 на једној тачки, толико далеко Русе смео, шта би било, кад би још Сулејман својих 90—60.000 довео; јер Руси осим што су били нејаки, били су и на далеко растрешени. Сложемо се с писцем, да је упућивање Османа Еусима у бок, требало да буде безобзирце оФанзивно, но да Плевна тај значај није никад имала, неслажемо се, — Кривица лежи у Османовом нераду после првих успеха, Ту је била прилика где се треба жртвовати, ал не после 5 месеци, него после прве добивене битке, За овим описује писац положај на војишту у последњој трећини месеца Јула, догођаје код војске на Лому, Гурков сјајни прелаз преко Балкана и услед недовољне снаге, узмицање испред Сулејмана у кланце, — Писац каже: Руси нису смели предпостављати, да ће Румуни моћи задржати Оемана у Видину и приписује изненађење главном руском стану у грех, који је одвише на југ гледао. Ми би рекли, да је главни руски стан довољно урадио, кад је на ову страну упутио једну коњичку дивизију; и сва грешка пада на ову, што није смело напред ишла п Османа далеко сусрела и снагу му дознала, Осман дакле дође у Плевну, Руси та недовољном снатом нападоше и после јуначке борбе подлегоше, Осман непојури за њима и писац мисли да није ни могао. — (Да, Осман није, ал узмимо кад би Гурко на његовом месту био!) — Тад беше сразмера јачине овакова: на истоку 50:000 Руса против 65.000 Турака и два јака града са 25.000; у центруму 18.000 гротнв 50.000: 5000 против Осман пазару, 5000 у Трнову а 5000 против Лозче, На западу 15.000 против 46—48.000 у Плевни, 2000 у Никопољу, 2000 у Сбиштову. И Осман није могао да јури потучене Русе! — Писац поново тврди да је Осман требао са Сулејманом да се сједини пред Шипком, и ми му опет кажемо, да је обратно требало радити. Кад су Руси подкрепљења почели довлачити, врло правилно су учинили да се најпре с Шлевном докосурају, из разлога, које смо већ напред напоменули, т, ј. да леђа и бок очисте, што и писац тврди, Неслажемо се с писцом, да је било згоде за хитре и одлучне ударце, јер за то Руси не беху спремни. да овим осматра писац мере које Руси предузеше после прве битке код Шлевне, камо спада и друга безуспешна битка, која је опет недовољном снатом одпочета. У другом чланку наставиће се ово посматрање,) —

К историји о израни немачке војске 1870.—-71. (Писац наставља податке о томе. — У главном може се рећи: у целости рањена је војска реквизицијом, коју су Немци у највећој мери употребили, Где се није могло реквирирати ране, ту је наметнута контрибуција, па за те новца куповата рана, СОмешно је што писац говори о скупоћи, која је вели, изгледала, као да Француски трговци намећу контрибуцију на немачке кесе; ту је писац сасвим заборавио грдне напред поменуте контрибудије, за које се је рана куповала),

Јопгпа1 Фев зслепсев ти Шајтев. — (Септембар). —

Стари Рим, његова величина и пад. — (Писац расправља овде историју Цезарову, његове спољашње и домаће борбе, његове