Ratnik

7102 КЊИЖЕВНОСТ

тежње за влашћу и његову смрт. Ту је грабљење појединаца за влашћу постигло свој врхунац и упропастило то силно царство. 0 Цезару може се рећи, да је необичног душевног дара имао, али су његове личне тежње превагивале оне за општу ствар; изгледа као да се је овом последњом служио као средством, да само постигне власт, — Ратовање цезарево служи и служити ће за узор а и његово поступање са војницима, По- повратку у Рим после битке код Фарзале, хтедоше војници равићи се, но он их задржа речима: „ко жели нека иде.“ — Цицеро се је изразио у једном поверљивом писму, да би желео Цезара видити као господара, те да нереду буде крај, но после убиства, јавно је хвалио његове убице као патриоте, Чудновата ствар те патриоте. Видимо последице њиховог гадног дела. Ко у Бруту налази поштена човека и патрпоту, тај је, скоро би рекли, сам далеко од тога. Риму не беше другог спаса, нето снажна гвоздена рука, да га из анархије извуче, За овим наставља писац почетак владе Овтавијеве. Овај је позвао Атрипу и Мецена, да му саветују шта да ради. Нрви му рече, да се поврати на стару републику а Мецен сажаљевајући да то није могуће при тадањим околностима, саветоваше му: да прими управу јавних послова сам у своје руке, и да у помоћ изабере људе од знања и честита значаја),

Морално васпитање војника. — (Шисац расправља овде субординацију. Послушност је први, необходими услов дисциплине, животно питање војске и једино средство, којим се може постићи јединство управе и рада. Где послушности нема ту нема војске. Где свак има нешто да потовара, отовара и гунђа, где се наредбе у толико врше „само да те неотерају“, ту иде све наопако и војска се упропашћује, Такове појаве треба немилосрдно затирати. Старешина мора уживати страхопоштовање од млађега, т. ј. да се млађи небоји старешине што та овај казнити може, него ва то да та неби неучтивошћу, немаром, непослушношћу увредио, Млађи мора бити покорач и послушан према старешини ма имао каково му драго мнење о њему. Старешина треба да придобије штовање, оданост и подчињеност својих млађих, а то може праведним и брижљивим поступком н тачним вршењем своје дужности, Ком треба штап и шамар, да послушност постигне, тај невреди да има млађих под својом командом), -—

Подземна одбрана градова. — (Писац доказује понајпре да је употреба мина при садањој системи утврђивања У новије време занемарена, и по његовом мнењу, безразложној он тврди, да кад је опсадач већ отворио и трећу паралелу, својом надмоћном артилеријом ућуткао посадву и грудобране покварио, онда браниоц неможе га пушчаном ватром задржати, те да сад треба имати мине, 6 којима се напад може осујетити. Осим тога је морални уплив на посаду волик, кад она зна да је предлежећи терен минама подкопан) а противник знајући или слутећи то, врло трпи кад помисли, да може сваки час у ваздух одлетити. Писац доказује у овом чланку потребу и корист мина),

Најдужи и“ најбржи маршеви свију времена. — Мод овим насловом доноси писац као први чланак, марш Наполеонов преко Ве-