Ratnik
књижевност . 1039
Гривицу. Само у центру били су одбијени. — Осман је увидео колика му опасност прети од стране Скобељева, те је !2. Септ. наредио, да се овај напада и да се редути узму. Скобељевово оделење беше заморено и слабо а положају опасности од стране утврђења с лева на Кршину, а с десна на Радишеву; но он ипак одоље 5 турски јуриша и тек кад Турци 6. пут бесно нападоше, војска му беше сасвим изнемогла а за тражена подкреплења не дошла, мораде заузете положаје напустити. У центру и на десном крилу нису Руси ништа предузимали, а то је била велика грешка, јер кад би 12. Септ. опет били напали, не само да неби постигнуте резултате изгубили, него је врло лако могло бити, да се још тог дана с Плевном сврши, а позитивно било би се бар то постигло, да Осман паша неби могао, нити онолико пута, нити са онолико војске Скобељева нападати, те дакле ни на повлачење приморати.
Разно оружје. Оепјасћ-ов нови централни апарат са опаљивање острагана. — Лафет Пејзепћаттег-ов. —
Књижевност.
Те зресфабепт тиаје. — (Новембар) —
Ново правило за пешачко пуковске коле. — Писац наводи најпре окружницу маршала Мезона војног министра, коју је !8. Децембра. 1835. год. војсци издао, приликом увођења правила за службу ових школа. Та окружница вели, да задатак пуковских школа није само да приуготовљава расад лица способних за звања нижих чинова, и да таким начином отвори сваком војнику пут славе, која води к највишим чиновима, него и да им овај драгоцени завод даје корист, да касније могу на домаће огњиште пренети науку, коју су под барјаком стекли. Писац вели, да би требало на челу сваког правила, односно пуковских школа, ставити ову окружницу, па посматра даље дали ново правило одговара начелима маршала Мезона.
Узимајући у рачун, да је рок службе у пола скраћен пошто је сведен на три године, и поред тога да садање обште образовање даје довољно лица, која су толико писмени да слободно могу после годину дана службе, постати нижим чиновима, па је сасвим логично, да се курс %. степена укине, и да у сајуву са курсом 3. степена образује један приуготовни курс, коме је главна цељ да развија образовање оних војника, који гледе да дођу до официрског чина, и да их спреми да могу корисно слушати предавање Авордске школе. Пошто је то главна цељ, очевидно је да још једна постоји, и ако министар о овој другој ништа, неговори; али је ми можемо разумети, ако помислимо на окружницу маршала Мезона, у којој је речено да стечена знања под барјаком, служиће војницима касније у грађанском животу.
Писац доказује да новим правилом није постигнута ни једна, ни друга цељ. Предавања требала би да образују један прост