Ratnik

1040 КЊИЖЕВНОСТ х

али озбиљан приуготовни курс, а међутим програм садржи оно исто што и онај Авордске школе т ј. подпуна војна настава. Кад се тиче програма предавања по трупама, требало би свагде имати на уму начела, која су владала у време маршала. Мезона, по да науке, које се предају војницима, који жели бити официр, треба да им отвара. пут до највиших чинова, сљедствено, да спреми официре — способне да све разумеду и знаду шта се односи на ту науку. Међутим програм који само садржава хронологије, спискове и недоказана правила, не сачињава један темељ довољног знања и не приуготовљава за науку у сразмери и цељи која се хоће постићи. Има већ неко време од како војна штамла иште да пешачки официри имају налог, да настоје при Фабрпкацији оружја и муниције за пешадију, да управљају радом пољске ФортиФикације и т. д. Сада се говори о једном засебном генералштабу за пешадију. Они који то траже, морају признати да сви официри укупно узети, неби били способни да овим захтевима одговоре, а да их има само мали број који ту способност имају, па би ова мањина стручњака била шкодљивија развићу пешадије, него што је одвојеност стручних родова оружја, чије туторство непријатно тишти пехоту. Требало би дакле да цели официрски кор буде способан за равне службе, које се захтевају, да пешадија постигне независност и аутономност. Требало би да буде код пешадије, као што је код артилерије и код инжинерије, где без разлике сваки официр може своју дужност вршити у особеним штабовима свог рода оружја.

Писац закључује с мнењем да пуковске школе, за оне који теже постати официром, треба да буду просто прпуготовне школе у којима би се ризвијала општа знања војника и спремали их да могу слушати предавање Авордске школе, где би се војне науке предавале, а ових пак требало би подиђи ниво до висине школе Сен-Сира. Овим начином само, држи писац, да би се постигла цељ, да цели оицирски кор пешадије, буде дотеран да одговара задаткама што се данас од њега захтевају. —

Велике коњичке маневре 1879. год. Писац наставља опис ових великих маневара, које су под командом генерала Галифеа држани, и са великом слободом критише сваку грешку: тако наводи, да нису свагда подпоре на време стизале, да су батерије често на критичним положајима смештене биле, да је једна бригада кирасира лакомислено ударида, без обзира оће ли бити подкреплена и т. д. Ипак признаје да је велики напредак постигнут; и свршава са ошширним својим мнењем односно усавршавања коњице. —

Штудија_ О админстрацији војске. пенераа Шанал, народни посланик у законодавном телу, предлаже нов закон о администрацији војске. —

и И