Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА, | 969

краља наменио и признао Јована Запољца. По смрти Јовановој (1540) Сулејман је прострео своју заштиту и на његовог синчића, коме тутори беху Далматинац Борђе Утјешенић, владика Велико Варадеки, и рођак Заполчев Петар Петровић, кога су и Сулејман, и Изабела, удовица Запољчева (кћи краља Пољског) потврдили за Бана од Лугоша, Карансебеша, Мехадије и Оршаве.

Ма да је овај Петар Петровић и као рођак Запољчев, и као тутор сина му, и као велики јунак, — врло добро стајао код Сулејмана, то је опет Петровић налазио, да је са свим потребно, да своју државу осигура од налета турских, и за ту цељ назида он осим многих друтих у унутарњости своје државе, и према ушћу Поречке реке на банатском брегу Дунава „Три Куле“, које се и сада још порушене виде. —

Џа и кашње, у ратовима аустријско-турским у 17 и 18 веку, нарочито за време Принца Евгена, иста, је потреба руководила и Аустријанце, те су на истом месту, где некад ТаПафа, потоња Рибница, бијаше, имали бастијонирати редут, који се до скора добро распознавао, јер се њиме и у освитку овога века паметно послужио Хаџи Никола у оној племенитој борби Србаља за своје ослобођење. Но не само овде, на овој раскрсници воденог и сувог пута, него и даље, на овој операцијској (и ако не кардиналној) прузи, у Поречју, — има одељака, који су за одбрану удесни, а и нуждевни. Од Дунава, па уза Шашку до места, докле траје узана, коритаста жупица „Пореч“, ми имамо распутицу тек онде, где се речица Танда (што долази са Требућа и Дели-Јована) и Љубова (која силази са Стола и Гаврана) заједнички улевају у Шашку. Од овог места дунавски пут пење се на Требућ за у Тимок, а један одваја на запад за у Џек, други пак на