Ratnik

970 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

исток за Неготин. На овој, за овај крај веома важној раскрници, ако ништа лруго, а оно бар стража потребна, беше, која ће за раније извештавати позадне позиције о појаву и наступању непријатеља (са севера). Ову службу вршила је „Милошева кула“, која порушена и данас казује путнику судбину овога краја из ранијих времена. —

Ова поречка бразда, и ако је тек пруга омањег значаја, у односу на операцијски правац низа Черну за доњи Дунав, — ал њена вредност неможе се ни у ком случају потрти за одношаје специјално овога краја, коме је вазда у аманету та важна задаћа, да стратигијској операцији са севера пресече пут на југ, — бар на десном брегу Дунава. Ми смо видели. да је за ову цељ од првог значаја источни кључ дунавског ждрела Вишеслав; ал овај кључ, ма колико био крепак да задржи директну операцију са севера, он је изложен врло опасном облазу од стране Пореча.

Ова околност даје и Поречу већега значаја, а иста, она захтева и потребне свезе измеђ правца капиталног на Вишеслав, и овог узредног на Пореч.

То су и Римљани врло добро разумевали.

Од Таћађае (код Пореча) па до Есефае (код Кладова) они су прокрчили били себи пута преко планине, и на пречац везали један за други ова два онда врло важна прелаза преко Дунава; и у заједницу довели обе ове, и ако разноважне операцијске пруге. Али Римљани (ја их увек с пијететом спомињем) паметније, него Монден, користећи се природним створом земље, поведоше пут од Тапабле на село Голубиње, па отуд благо пењући се изведоше га на равна плећа Мирочева, с којих опет благо сиђоше и у Егету (Кладово), и у Акву (Брза). На овом римском путу ми и данас видимо остатке од три — четир градића њихова, кроз чије рушевине пробијају сада дебела стабла столетних букава,