Ratnik

ОЦЕНЕИПРИКАЗИ _ 279

Писац даје опис ситуације, војишта и тока битке у главним цртама и ослања се у главноме на Лудендорфове „Успомененарат.“

У закључку писац, не знајући факта, излаже како је Рененкамцф својом одлуком, да одступи, спасао своју армију од судбине, коју је имала 2. руска армија код Таненберга, и процењује значај ове битке за немачку општу ситуацију, наводећи при том, да је Источна Пруска била само споредно војиште, због чега и овакви велики успеси нису могли да измене неповољну ситуацију Немаца и Аустријанаца на француском војишту (Марна) и галицијском војишту (Лавов—Рава Руска). При том пуковник Рикети губи из вида значај слабљења десног ударног немачког крила гбог одашиљања, баш у Источну Пруску против Руса, два корпуса (гардиски резервни и Х! и саксонске коњичке дивизије), што је пресудно утицало на онеспособљавање немачког десног крила за његову завршну нападну операцију под Паризом и на Марни.

— Извештаји о страним војскама: Француска, Швајцарска, Енглеска, Сједињене Државе, Сибир, Јапан и Китај.

— Библиографија.

Зденко Ј. Аљанчић,

ђенералштабни мајор. Ктћоутеска „Сазш“ поуе гаду зуагек Ш: О УојзКи, ларза! Мтозау Копз Ку Каршап се. 48 рез. рики. У Ргаге 1920.

Књижица под овим насловом заслужује да буде приказана читаоцима „Ратника“. У њој је писац желео да шире кругове чешко-словачког народа упозна са задацима и улогом коју има њихова војска у новој држави заснованој на демократским основама а која је тек сад настала да се развија правим самосталним животом. Појава овакве књиге је потпуно оправдана. У народ је требало по слому аустро-угарске државе ширити јасна и правилна схватања о томе шта је војска, чији се циљ потпуно изменио самим тим што је она постала народна. Писац баш истиче, да на војску њихову не треба гледати очима из 1914. г. кад је она била омрзнута, јер је била далеко од народа и по своме основном задатку и уређењу васпитавана у туђинском духу а одржавана против народних тежњи и аспирација. Сад је свега тога нестало.

Чехо-словачка република је добила своју војску, чија будућност мора лежати на срцу свима синовима њеним, који желе добра народу. |

И да би писац, како горе рекосмо, унео што више правилних погледа на улогу војске у једној демократској држави, он у неколико одељака износи, чему све треба она да одговори. Претреса питања у опште на којима војска почива, из-