Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ · 143

А било је случајева, да су се лађе могле видети и на даљини од 145 км.

Високе антене против ниских

Према Едварду Бенету ниске антене код великих бежичних станица имају преимућство над оним високим. По његовом прорачуну електрична и магнетна поља дејства, која се појављују у једној хоризонталној мрежи жица на великој даљини, практично узев, независна су од висине мреже над земљом, претпостављајући, да је полупречник мреже два до три пута већи него висина над земљом и да је при том фреквенција "треперења и напон између мреже и земље за различне висине подједнако узет. Ово значи, једна раширена мрежа, која је доведена до извеснога степена напона и која се може испражњивати у односу према земљи извесном индуктанцом, која обично има фреквенцију од 100000/5 даје (ствара) удаљеним тачкама једнака електрична и магнетна поља дејства (силе), па било да се она налази над земљом за 3 или 60 метара.

У оба случаја је количина појављене енергије треперења код обеју антена иста, при чему је првобитни износ енергије код антене 3 метра високе око 15 пута већи него код антене од 60 метара висине. При том је вибрирање у првом случају много констатније него ли у другом. Ово значи, да код неких антена могу изостати нарочити кондезатори и купловања, као што су данас они обично примењени у бежичној телеграфији код предајних станица са варницом. Овде је просто потребна једна серија ланца, у коју се уводе једно за другим: капацитивна антена, самоиндукција са штимовањем а варнички размак. Један овакав ланац има то преимућство, што он трепери једним таласом док купловани ланац показује два таласања.

С обзиром на пријемне особине оваквих антенских мрежа жица показује Едвард Бенет, да, ако је голупречник мреже велики према висини, онда су оба примера у стању да приме исти однос електромагнетних таласа, ну с том претпоставком да они нису сувише пригушени.

Према овоме добре стране ниских антена наспрам оних високих јесу следеће:

а) мањи трошкови око. подизања,

6) отпадају нарочити кондезатори,

в) једна фреквенција треперења (таласања),

г) вероватноћа за један мањи декремент, него што је случај са кондезаторским ланцем,

д) мања опасност од повреда од муња при непогодама, и

ђ) знатно смањење атмосферских утицаја.

,