Ratnik, 01. 06. 1921., str. 82

76 РАТНИК

да се ради — тоје тобџијско. И стално сам, што је врло важно, на сваком делу. фронта, имао артиљеријске осматраче у пешачким рововима, који су тобџијским језиком достављали ми жеље пешака, и свака здрава жеља пешадије била је извр„шена, без обзира на утрошак муниције, само ако је њоме уштеђена крв пешака.

Било је много случајева где су непријатељска зрна држана за наша. Једном приликом добијем овакав извештај са „Котке“: бије нас једна брдска батерија Шумадијске дивизије. Овај ме је извештај зачудио, јер сам знао да ниједна батерија Шумадијске дивизије не бије тај фронт, а наша ниједна батерија тог момента није дејствовала. Ипак из предострожности молио сам да Шумадинци обуставе ватру — но они су јавили: да у опште не дејствују тога момента не само на наш фронт, на који нису ни гађали, него ни на непријатеља. Међу тим и сам сам видео распрскавање брдских шрапнела, за које је и артиљеријски осматрач јавио, да долазе са фронта Шумадијске дивизије. После извесног времена из артилерије Шумадијске дивизије известили су: да је то једна брдска ново појављена батерија са „Ветреника“ која је тукла незгодно према „Котки“.

Има маса оваквих примера, а ево још једног;

На положају испред „Видојевице“ први заплењени дивизион Крупових топова, пошто је потрошио муницију, заменио је на самом положају топове са аустријским заплењеним на „Церу“. Послуга и официри били су обучени за два данаи батерија капетана Топаловића (сада мајора) вршила је гађање на непријатељске ровове преко Дрине са чувеним црвенобелим шрапнелима. Може се мислити какво је запрепашћење ово изазвало код непријатељске пешадије, која је држала да их бије њина артиљерија. Као што су заробљеници причали, ова је забуна дуго трајала, док се није увидело шта је У ствари.

Ево какав закључак изводи г. Ђенерал:

Кад је говор о стварној или уображеној немоћи, која се односила на артиљерију, која није могла да ућутка противну, и о раздражењу пешадије према својој артиљерији;

Кад је говор о погрешном мишљењу, о слабим губитцима у артиљерији у апсолутној вредности и о неједнаком тумачењу артиљераца и пешака;

Кад је говор о кратким зрнима због тешких веза и рђавог телефонског материјала и осталог, — изгледа да је Врховна Команда имала дужност да интервенише по овом питању белешкама или упутима, објашњавајући слабе и јаке стране артиљерије, како би престало незадовољство створено међу два