Ratnik, 01. 06. 1921., str. 83

ПЕШАДИЈА И АРТИЉЕРИЈА 7т

главна рода оружја од августа 1914. год. а нарочито 1915. године.!

Више командовање схватило је ово доцније, нарочито у 1917. и 1918. год. стављајући на знање пешадији све оно што је материјално немогућно да артиљерија оствари...

Недостатак споразума међу родовима оружја бејаше озбиљна опасност, што је требало у почетку избећи“.

Да ли је код нас штогод рађено, да се овај неспоразум избегне2

Поправимо погрешку сад за време мира. Шаљимо у артиљеријске школе гађања што више пешачких офкцира. О6разујмо у свакој армији школу и учинимо да на гађањима артиљеријским присуствује што више пешачких официра.

Учимо се још за. време мира (на обуци и маневру) да су команданти пешадије и артиљерије нераздвојни.“

Шаљимо још за време мира са пешацима напред арти-– љеријске официре, извиђаче и подофицире такође.

Учимо пешаке да воле тобџије и да их цене. Учимо тобџије свести о томе, да ће „зној артиљерца уштедити крв пешака“.

Слава и част нашој пешадији, али не мања хвала и нашој артиљерији.

Нестор Манаковић, пуковник у пенз,

' Треба знати да је немачка пешадија примила велики број кратких зрна од своје артиљерије и због тога израдила да има официра и подофицира артиљеријских, као таоце, у својим рововима.

» За време рата ја сам са свима командантима пешадије становао заједно, имао једну исту осматрачницу, заједно се хранили и у опште били смо нераздвојни, и успех је био задовољавајући, сваки неспоразум је брзо отклањан. Цртао сам им „слику погодака“, објашњавао закон растурања и т. д.

% На „Кречанама“ 1915. г, имала је друга батерија првог запле-– њеног дивизиона два осматрача поднаредника. Батерија је била пласирана у „Раковичкој шуми“ и били су јој потребни ови осматрачи. Почело је повлачење. Један од ових два поднаредника био је рањен, друг његов молио је пешаке да му помогну да га изнесе, но сваки је спасавао себе; тада је он на леђима донео до манастира свога друга, није га оставио непријатељу.