Ratnik

26 РАТНИК

На одсеку Дринске дивизије ! позива отпочела је такође борба још у 8 часова и постепено узимала све јаче размере. Непријатељ је необично упорно нападао на положаје Спасојевину и у мрак, помогнут бочним дејством својих трупа са Боблије, потиснуо је левокрилни пук Дринске дивизије 1 позива и избио на Спасојевину. Према таквом стању, десно крило Дринске дивизије није било више могућно одржати на Доњем брду и Осоју, па је стога командант дивизије наредио повлачење на ·Мајданску · Главицу.

На центру армијског распореда непријатељ је још у току ноћи (12/13 новембра) потиснуо делове Дунавске дивизије 1 позива са ћувика између Доброг Поља и Црног Врха, као и са положаја. Срасле Букве. Командант ове дивизије, решењ на контра-напад ради повраћања изгубљених тачака, као и у циљу поузданије одбране десног дивизијског одсека (Грађеника), а немајући ништа у дивизијској резерви, молио је бар за 2—3 батаљона ојачања, — но командант армије није могао изаћи на сусрет овој молби, јер у армијској резерви није имао никаквих трупа, а од суседне Моравске дивизије П позива није се могло ништа одвојити, јер је и сама у то време водила озбиљан бој на десној обали Љига.

На левоме крилу армије и то на одсеку Игриште — Сувобор — К. 680 и К. 684 (Дамњанов Камен) преко дана беше затишје, али пред мрак непријатељ напада на лево крило Дунавске дивизије 1 позива, заузима коту 680 и К. 684 и наше трупе одбаци ка Игришту. Овај успех непријатеља отворио му: је правац напада од Риора на Бабину Главу, а сем тога изложио је наше трупе на Игришту нападу како са фронта и бока тако и из позадине. Овај факат принудио је команданта Дунавске дивизије !! позива, да повуче трупе са Игришта на Муров Гроб и Равну Гору.

Предвиђајући напоре непријатеља за потискивање левог крила Дунавске дивизије !! позива и одвајање истог од трупа Ужичке војске, командант ове дивизије упутио је на крајње лево крило: свој коњички дивизијон у село Дружетић и 2 Дебанжова топа на Подове. И тако је сада на крајњем левом крилу армије, ради одржавања везе са Ужичком војском и заштите бока Сувоборске групе од Прањана, требало да буде, сем поменуте коњице код села Дружетића, још: 2 батаљона УШ пука П позива са два топа и остатци Маљенског одреда на Подовима. Међутим командант Ужичке војске беше задржао Маљенски одред на десном крилу свога распореда, а обавештење о томе добијено је (преко Врховне Команде) тек у 5 часова по подне. Како, пак, још од 9 часова пре подне непријатељ беше предузео напад на Подове, командант Дунавске: дивизије П позива би принуђен да у томе правцу пошаље: