Ratnik

8 РАТНИК

Његово констатовање, да су се пред [. армијом налазили десно крило У. француске армије и цела 1Х. француска армија, била је оправдана основа за сматрање да положај П. армије није повољан,

Интересантно је, како се то сад могло десити, да Ђилов овако правилно цени ситуацију, а да он није успео, нешто непосредним споразумом са Клуком, нешто преставкама Врховној команди, да колико толико корежира штетан и сувише ризичан Клуков рад 5. септембра. До овахо негативног резултата дошло се или због слабог Биловљевог угледа или због и сувише јаког Клуковог угледа код Врховне команде, за сем тога и због недостајања или бар задоцњене интервенције Врховне команде. У данима битачне кризе, Врховна ко„манда морала се јаче интересовати за догађаје и безусловно интервенисати, чим се било запазило размимоилажење у погледима двају потчињених високих команданата, као што су били Билов и Клук. У овом погледу Галиени, на француској «страни, дао је јединствен пример активности и радљивости у данима и часовима пред пројектованом акцијом. Он не чека само наређења, него без престанка чини представке и траже «споразуме, чим осети да то догађаји изискују. Он се није никад заклањао за то, да је његово да само прима наређења. Он је сматрао за свету дужност, да представкама и изазове наређење више инстанције за акције, које је сматрао као неопходне.

Дакле, прецењивање сопствене моћи и потцењивање јачине непријатељеве отпорности од стране Клука, недовољно Биловљево узимање учешћа у догађајима и слаба интервенција Врховне команде, која је изостајала и онда када јој потчињени команданти не извршују наређења, довели су до тога да две немачке армије, почев од 6. септембра, бију битку не за задобивање успеха, не за победу над непријатељем, него за негативан циљ, — за то да се отклони неуспех, који је постао вероватан у времену када се мислило да се пожњу плодови победе над непријатељем, који су могли довести до судбоносних резултата, ако не и до свршетка рата.

Како је и нехотице Клук учинио велику услугу своме непријатељу! Како је кобно по Немачку и њене савезнике, што Клук 5. септембра није обуставио кретање у југоисточни правац, што тога дана није приступио образовању фронта премз Паризу, између Олге и Магпе, како му је било наређено! Када се узме, да је Врховној команди било много теже интервенлсати него ли Клуку извршивати добивено наређење, онда се мора признати да узрок изгубљеној битци на Марни у многоме лежи у Клуковој самовољи, у његовој командној недисциплини. Када се исто тако имају на уму велики фронтови данашњих