Ratnik

НЕМЦИ НА МАРНИ_ 5

армија и због тога тешкоће за Врховну команду да увек благовремено интервенише у догађајима, онда јасно пада у очи од колико је велике потребе да суседни армијски команданти раде споразумно. И ако нисам могао наћи отворених факата, по којима би се могло судити о постојању извесне суревњивости између Клука и Билова, ипак се може претпостављати, да односи између њих нису били срдачни или да бар нису били у потребној хармонији. Такви међусобни односи између њих могли су и непостојати раније, али су се они могли створити баш у времену самих операција. Може бити да је томе узрок И то што је Клук, као командант армије, потчињаван Билову, који је такође био командант армије. Било како му драго, као поука може се извући, да се морају добро отварати очи и пазити, да суседни командати не буду заоштрених и ненормалних односа, јер такви односи могу довести до дисхармоније у вођењу операција.

Када се посматра Билсвљево држање, онда се исто тако долази до значајне поуке. У рату се ма чиме не може правдати апатичност према догађајима. Командант не сме презати од умесних представки, и ако су неке раније умесне представке одбивене. Лични осећај мора бити угушен и замењен осећајем дужности и узимањем одговорности. Умесна представка за известан тренутак не сме изостати из страха да се догаћаји могу тако обрнути, да би због тога представка доцније могла изгледати сувишном.

Дакле, . Билов није смео ћутати, него је требао да чини потребне представке, те да се Клук уздржи у својој самовољи.

Из његових се мемоара не види да је он то чинио. Можда он то није чинио донекле и из разлога што је Клук својим истицањем у јужном правцу олакшавао положај његове [. армије

Али нису само армијски команданти грешили. Грешила је и сама немачка Врховна команда. До 3. септембра она је стално мислила на обухват левог савезничког крила и набацивање бар француске војске на швајцарску границу, па је према таквом плану имала и извесно груписање, за које је ганије речено да није било као што треба, јер је лево крило без потребе било знатно јаче, но што је то овакав операцијски план изискивао.

Од 3. септембра немачка Врховна команда увиђа, да је извођење обухвата немогућно и пројектује продор. Извођење продора захтева спепијално груписање снаге и борбених средстава, па је следствено и у досадањем груписању требало извршити извесне корекције и допуне. Тога није било и ми ћемо видети да у критичним данима битке Ш. армија — намењена у главном за пробој — нема потребну снагу за из-