Ratnik

ОЦЕНЕ ИПРИКАЗИ 153 ми се чини, да је могао лако наћи података за то, да их је тражио. Требало је, по мом мишљењу, установити: за које су крило била намењена она три корпуса, које је Л. тражио и због којих је отишао из ђенералштаба; за тим, да ли стоји што Л. тврди, да није тражио никаква појачања га 8. армију у Пруској и да ли је знао, да му је Врховна Команда још пре Марне 3 корпуса из армија десног крила као појачање определила била.

После обостраног настојања да се западни бокови заобиђу, дошло је, као што је познато, до стабилизације фронтова и до рововске војне. Писац не вели, да је узрок овом лежао у обостраном исцрпљењу снага и материјала, него да је то наступило зато што ниједан од противника није имао више никакву стратегијску идеју.

Ова укленост војне остаје у главном и за време, кад је Л. руководио Врховном Командом. Истом у пролеће 1918. г. приређују се напади, који су требали за 3 месеца, пре доласка главнине америчке војске, да заврше рат.

Ни код те војне Л. нам не говори у својим успоменама ништа о својој општој намери и свом генералном плану. Ми дознајемо да је први удар требао да раздели француски и енглески фронт, да је други имао да донесе посед Булоња и Кале-а, а трећи посед рокадних комуникација испред Париза и. т. д. Како је пак мислио да из тих удара конструише своју општу офанзиву и с којим циљем, за нас остаје тајна. Тражи са најподесније место за тактични напад, тражи се неки успех, али свеједно где, вели писац.

Ово помањкивање генералне стратегијске идеје доводи, да и тактични успеси остају неискоришћени, На место реалних циљева и конкретног плана, Л-а руководи једна догма у дејству, која му изгледа довољном гаранцијом, да се успех добије: задржати иницијативу над непријатељем. Смисао иницијативе као уметности, да се оствари сопствена воља у пркос свих непријстељских противакција, њему је непозната. Л. је схвата само по времену, да претекне непријатеља у извесном раду, а за то му служи, према пишчеву убеђењу, само брутални налет.

Да би извео свој велики напад 1918. год, Л. је прибрао у људству и материјалу све што је стајало немачкој Врховној Команди на расположењу. Поред свих тих напора могле су се снабдети са потпуним материјалом и комором само у нападу директно учествујуће дивизије и друге формације... Због материјалних оскудица Л. признаје, да је могао истовремено да изводи само напад на фронту од највише 50 км.

Писац с правом пита, како се Л. смео и одлучити при