Ratnik

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 113 Тих дана овоме корпусу придодато је неколико пукова, који стајаху у позадини, у циљу појачања бугарских дивизија.

Односно предстојећег напада на одсек, на коме је напад стварно изведен, вођена је жива дискусија у штабовима како 61. корпуса и дивизија, тако и у штабу 11. армије. Командант армије донео је закључак о великом самопоуздању бугарских команданата у смислу отпорности духа бугарских трупа. Ово самопоуздање показзло се касније као самообмана.

Због напрегнуте ситуације командант 61. корпуса 10-ог септембра (по новом) преместио је и свој штаб из села Канатларци у село Дуње, тј. поставио се управо 15 км. позади угроженог одсека, што значи, да је овај командант тамо и очекивао удар.

6) Ђенералу ф. Цвелу изгледа оправданија замерка, што позади фронта није било резерава, јер компактних дивизија, са којима би се могао извршити контра-напад, није било. 36 бугарских батаљона, који појединачно стизаху да замене 15 немачких батаљона, одведених са Македонског фронта, итоу самоме почетку пробоја, изгубише се у општем нереду. Ни ови батаљони као ни остале трупе бугарске нису имали отпорног морала, због рђавих прилика у снабдевању храном и одећном спремом.

Командант 11. армије са командантом 61. корпуса подробно су изучили положаје у позадини, који су требали ла затворе пробој или да се са њега пређе у контра-напад. Контра-напад је био тежак и могућан само да се изведе са трупама првокласног духа и опреме. Али до контра-напада није дошло, јер Бугари нису могли да обнове борбу.

Организација позадњих положаја за прихват на случај губитка предњих, имала је за Македонски фронт још већи значај него и на Западу. Али, виши бугарски команданти живљаху у илузији, да ће њихови војници у свакоме случају одржати прву линију и да би утвђивање позадњих јаких положаја могло само да поколеба дух њихових трупа при одбијању јаких непријатељских напада. Како је фронт угроженог одсека био по природи врло јак, то се сматрало, да је искљу– чена могућност једног брзог и дубоког пробоја, какав је стварно извршен, јер Бугари нису хтели више да ратују.

Због наглог повлачења трупа 61. корпуса било је компромитовано и извлачење 62. корпуса, који стајаше западно. Овај корпус требало је да се прво повуче на север, ка Тетову, па отуда на исток — Скопљу. Али ово се није могло извршити, јер се пред Скопљем већ дознало, да су антантине трупе заузеле ово место а по уговору о примирју све трупе западно од меридијана Скопља имале су се предати.

РАТНИК, СВ. Х. 1921.