Ratnik

14 РАТНИКМ

Појачања централних сила, праћена у Македонију, нису више могла стићи ни до Куманова; она нису била у стању да спрече катастрофу.

Слом Македонског фронта истиче питање о погрешци, која је 1915. године учињена заустављањем офанзиве на Солун после покорења Србије, као и због пропуштања покушаја да се Солун заузме крајем 1915. и почетком 1916. године. Познато је мишљење Фалкенхајна по овоме.

Ђенерал Ф. Цвел замера, зашто се ништа позитивног не рече о немачким трупама (3 батољона, неколико батерија и митраљ. одељења), које се одлично борише на Македонском фронту када све остало одступаше, доводећи ово, погрешно, у везу са претпоставком о тенденцији, да се Немци у поменутом напису представе само као клеветници, јер су тврдили, да Бугари нису желели да се боре.

в) За доказ слабог отпора, који Бугари дадоше у Септембарској битци 1918. год. ђенерал Ф. Цвел искоришћава податке о губитцима српских и француских дивизија, који се наводе у поменутом француском журналу, па поводом тога иронизира: да је учињена необазривост, када се за доказ ваљане бугарске отпорности приводе губитци нападачеви у износу свега 2700 погинулих и рањених. Ови губитци, код озбиљног напада пет дивизија (3 српске и 2 француске) јачине 40.000 људи. — за Ђенерала Ф. Цвела просто су смешна цифра, која би била од значаја за какав обичан бој, јер су на пример у данима јачих бојева на западном фронту, поједине дивизије имале два пута веће губитке. При том не треба губити из вида, да су ове губитке нападачу нанели немачки митраљези и батерије као и бугарске батерије, које су се такође добро држале. Бугарска је пешадија просто побегла. Све је ово очигледан доказ о ништавности антантиних губитака.

4. Мисли и белешке о промени наставе за гађање у пољској артиљерији, од мајора Лукова. Писац налази, да је крајње време да бугарска артиљерија побије нову Наставу за гађање, јер је досадашња настава, од :908 године са изменама а са којом је наставом бугарска артиљерија ступила у рат 1915 год. — јако заостала иза савремених услова борбе артиљерије. У томе циљу мајор Луков износи своје мишљење, на првом месту, о осматрању гађања а по шом:о изналажењу одстојања, ракље, у опште; о изналажењу одстојања и гађању апрапнелима; 0 трупи, закључак о средњој путањи и средњој висини распрскавања, интервал распрскавања, густина погодака и гађање гранатом са темпирним упаљачем. У своме излагању писац се наслања на богато искуство, које бугарска артиљерија има из великог рата, па доводећи га у везу и са наставом