Ratnik

НЕКРОЛОГ ______12

И тада, пред сами крај Велике Борбе и крајње победе, кад је ново време мира било већ на помолу, томе неуморном и вечном борцу било је суђено да нађе свој крај.

Погинуо је код Велеса, на Орашком Вису, 12. септембра

1918. године. М. Настасијевић,

Т АКСЕНТИЈЕ ПАВЛА МАРИНКОВИЋА

Резервни капетан |! кл. командир чете у 19. пуку ! позива и [0. пуку.

Одликован: Сребрном медаљом за храброст; Златном медаљом за храброст; Карађорђевом звездом са мачевима ТУ реда (два пут); Француском легијом части У реда.

Предложен за чин резервног мајора.

Рођен у Враћевшници, син чувеног чича Павла бившег народног посланика, а као свршени ратарац, постав резервни официр, видно је узео учешћа у Балканском рату; у Европском рату, пак, прочуо се својим јунаштвом, те га и војници и официри прозваше „Стара Јуначина.“ Лепо развијен, неисцрпне физичке снаге, тако јаке моралне воље да може стати упоредо са нашим историјским претцима из првог и другог устанка.

У свима борбама служио је за пример, како треба крвљу стечену слободу бранити и очувати.

Највећи Србинови непријатељи: Бугари, Мађари и Швабе напали су са три стране ратом изнурену Србију, да је разоре и победе, и после низа бораба без смене и одмора батаљон је посео положај „Дрвник“, западно од села Радовања на путу Паланка— Рача, у коме је била и чета „Старог Јуначине.“ Тв је било 11. октобра 1915. И ако преморени, ипак су утврдили положај и очекивали навалу непријатеља. Истог дана непријатељ је у неколико колона наступао од Паланке и чим је дошао на домашај „Дрвника“, обасуо га је за кратко време силном артиљеријском ватром, дуго га тукао и пошао на јуриш пешадијом. Како је „Стара Јуначина“ имао наређење да држи кључ положаја, то је он са својом четом уз силно „ура“ одбивао три непријатељска напада и у исто време извршио три

_контра-јуриша, успевши да одбије нападе непријатељске. Али

у овом силном окршају „Стара Јуначина“ буде тешко рањен кроз обе ноге. Непријатељ изврши и четврти напад тако, да га војници једва изнесу и буде заузет Дрвник. У истој чети за једно по подне избачено је из строја 5 официра, а чета је увече бројала 80 људи од 250.