Ratnik

122 РАТНИК

Рањена „Стара Јуначина“ евакуисан је у позадину и лечио се неко време у Врњцима. Одатле га је његов стари отац на волујским колима евакуисао у Косовску Митровицу, где се опрости са старим оцем, успе да се укрца у воз до Феризовића. Ту купи коња и самар, па рањав, са коњем преко Скопља, Тетова, Кичева, Дебра, Струге, Охрида и Корче, стигне у Битољ, одавде возом у Солун, а из Солуна за Француску на лечење.

Прошло је неколико месеци; и баш у времену реорганизације војске на Крфу „Стара Јуначина“ долази из Француске на Крф, прима 3. чету 1. батаљона 19. пука, у којој су борци „Јасеничани“, и захваљујући своме јунаштву имао је низ сјајних. успеха. — Потребом службе доцније буде командир 2. чете 2. батаљона 10. пука. Нашавши се међу својим „Рудничанима“ „Стара Јуначина“ као и свагда буде прави јунак и са својом четом на „Облој Чуки“ борећи се за слободу своје земље би смртно погођен од непријатеља 24. септембра 1917. године.

Његово јунаштво и борбе покрстиле су га и нико га у пуку није звао Аксентије Маринковић већ „Стара Јуначина.“

У спомен своме командиру Драгољуб М. Динић.