Ratnik

12 _ РАТНИК

чити се по теоријскам формулама одредаба тактичких правила, већ разумети њихов дух, који се такође може поштовати радећи са најширом и најживљом слободом акције.

Битно је, да се непријатељ уништи: најбољи начин да се посгигне овај циљ јесте — срушити његов план за акцију, ма какав он био. У погледу тактичког изненађења не могу се дати савети, све зависи од несталног тренутка, у коме замисао акције сазри у борчевом уму, сугерована од ситуације која у том тренутку постоји.

Тако на пример на исти начин, на који сеу одбрани некада решава сукоб са непријатељем помоћу непредвиђеног противнапада, једним веома изненадним чином, ништа не смета, да нападач „изненади“ непријатеља наглим прелазом у привремену одбрану, да би га изазвао да изађе из својих заклона и да би се могао лакше растурити непредвиђено поновљеним и жестоким нападом. Као што се види, све је питање гипкости акције, брзине схватања, смелости и умешне гениалности, што све не трпи правила, али што је услов могућности и судбине изненађења.

И тактичке формалије упливишу на изненађење; стога се у њима такође не треба укочити. Формације добре за све случајеве не постоје, а често пута формације, осуђене по логици која црпи из нормалних случајева, могу бити веома корисне у изузетним случајима, баш зато што њихово непредвиђено примењивање ствара изненађење, т. ј. повећава вероватноћу успеха.

У способности једног команданта, ма којег чина, да прихвати несталну прилику, у којој неко изненађење може успети и да пронађе брзо најзгоднији облик за то, лежи најтачнија мера способности овог команданта за рад на бојном пољу.

Са италијанског, Зденко Ј. Аљанчић

ђ-штабни мајор