Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ

РАТНИ ГУБИТЦИ ЕВРОПЕ У СВЕТСКОМ РАТУ

Ако историчар хоће да оцени све последице рата, мора да поред штете, која је настала непосредно насилним утицацајем ратнога деловања, узме у обзир и оне секундарне спо-, редне појаве рата, које после његовога свршетка још и даље трају и које су још врло често извори несреће и пропасти за многе генерације дотичних народа. Због тога биће тек после много година могућно, да се тачно прикажу све штете, које је светски рат нанео културном и економском напретку Европе. Многи народи налазе се још и данас у најбеднијим приликама, које дозвољавају тек лагану обнову, многе државе морале су продужавати борбу на својој граници још иу последњим месецима, па нам због тога недостају основе за опсежну научну оцену свих секундарних последица. Упркос томе могу се већ данас изнети поуздани податци — у колико у питање долазе непосредне последице рата — о људским губицима на фронту и у позадини. Дански научни институт за истраживања у Копенхагену „зејзкабз! Тог Зосја! Еогзкеп о; Кисепз Еојгег“ узео је на себе овај тешки задатак и скупио све званичне и приватне податке, до којих се уопште може да дође, о губитцима код трупа на фронту и у позадини. На основу овога објективно прегледанога великога материјала могао се саставити тачан бројни преглед, који за сада чини једину научну и поуздану статистику о непосредним последицама рата. Податци, које овде доносимо, оснивају се на израчунавању споменутог института за истраживање, а ставио их је на расположење управник института Д-р Кристијан Деринг.

Најтачнији су бројеви, који се односе на губшшке војске, пошто су прикупљени из званичних података војних власти, и ако су за време рата из разумљивих разлога често били прикривени пред јавношћу. За податке о односима помора код. грађанства морали су се за подлогу узети не баш сасвим једноставни и објективни извештаји болесничких каса, статистичких државних надлештава и сличних установа, но ипак се и овде помоћу критичног поређења података, ако су узети из