Ratnik
88 _____РАТНИК
ментилмеркаптан и сумпорни хлорир; фасген и цинтетрахлорид или арсентрихлорид и т. д. То мјешање гасова добро је још ради тога, да се противник завара који се гас употребљава.
Техничка употреба гасова у борби “дијели се на 2 дијела: 1 дио: пуцањем у арт. зрнима, минама, ручним гранатама и ракетама, а 2. — дувањем. Један и други начин имају своје добре и рђаве стране. Пуцањем се гас употребљава тако, да се у зрна осим експлозива стави гас у текућини у стакленој флашици. Код такових зрна, експлозива смије бити само толико — да разбије зрно, јер иначе у противном случају би експлозија раширила гас, па не би имао учинка. — Добра страна тог начина употребљавања гаса је та, да се гас може пустити на веће даљине иза фронта, а надаље и то, да њиме могу доћи и тамо, куда иначе дувањем није могућно доћи (шума). Рђава страна је та, што се већи предјели не могу узети под гас, јер за то би трабала огромна количина муниције. Дувањем се гас пушта из жељезних флаша, балона, који се донашају у прву линију, али није згодно да се из сваког балона засебно пушта, него се више балона споје са једним цријевом (6—8) ва којем су малене рупице — тако, да се гас излазећи из цријева рашири и у облику облака полази напред. Добра страна дувања је гаса та, да га се може у кратко вријеме огромна количина пустити и то на великом простору, као што су то учинили Немци на Бзури 19. У. 1915. на фронту од 10 км. ширине. Рђава страна је, и ако тада успјех зависи о многим разним околностима: 1.) транспортовање балона у прву линију; 2.) терен, који не смије бити покрит усјевима, грмљем; 3.) температура ваздуха не смије бити превише висока, јер се иначе гас дигне, а не смије бити ни превише ниска, јер се згусне и постаје текучина, за то је најповољније вавалу гасом обавити у праскозорје, тј. прије него што сунце гране; 4) влага ваздуха, јер ако је ваздух превише влажан и ако киша пада, та вода абсорбира гас и он нема учинка; 5:) вјетар мора да дува прама противнику — не смије да буде прејак, а нити преслаб. Најбоље ! м. у сек. и мора да је сталан, јер се иначе може догодити, да вјетар потјера цио облак гаса натраг, н. пр. 25. МГ. 1915. код Осовица у Русији где су Њемци настрадгли.
Дејство гаса
Гас иде напред као велики прљаво-зелени или смеђи облак, који уништава пред собом све што има у себи живота — људе, животиње и биље. Лишће са дрвећа моментано опада, и послије пролаза гаса имаде изглед касне јесени; дапаче дјелује и на метал, што се опажа на оружју преко којег је гас