Ratnik

НОВОСТИПИ БЕЛЕШКЕ 121

укратко износи разне принципе који су у своје време тако рећи били „у моди“ и били предмет разних дугих дискусија заинтересованих стручних кругова. У овај ред спадају препирке о смакнутом и расутом строју, о претходници, о „масираном“ рату и ратовима „под завесом“, о ватри и покрету, о офанзиви и т.д. Данас, после светског рата истиче се значај технике. Писац јој одаје важност, али вели, да су у сваком већем рату или убрзо после њега искрсавала нова техничка срества, почев од Пирових слонова, средњевековних машина и грчке ватре до пушчаног праха, која су сва у почетку била страшна, али на која се човек временом привикао. Тако ће бити и са данашњим силним техничким и хемијским срествима, иза којих ипак стоји „човек као главни фактор. Машински рат, којим би војсковођа управљао из фотеље помоћу многих електричних дугмади, ма колико био сложен, размрсиће се и докучиће се или пресећи каквим новим среством, а затим ће доћи нова „усавршавања.“ Главни ће фактор ипак остати „човек,“

Да је ово схватање владало не само код свих великих мислилаца, него и код великих војсковођа, то нам писац доказује и из стародревне кинеске литературе, из књиге „Вукинг,“ која се бави ратном вештином. Наводи рефлексије и поуке три чувена кинеска ђенерала из 1—М]! столећа пре Хр, Сун-Це, У-це и Се-Ма, у чијим списима налази схватања, која се потпуно слажу са данашњим погледима, те чисто изгледа да су написана данас.

При читању њихових максима ваља имати на уму једино то, да су оне упућене војскама организованим по феудалним методима, војскама најамничким или импровизованим, полурегуларним. О реду. „Наши ђенерали, вели Се-Ма, имали су убеђење, да је ред основа свему и они су тражили да се он одржава. Они су имали јасних правила, према којима су се људи од оружја спремали да маршују без забуне и да се боре без нереда.“

Али од тог сељака, кога су одвојили од његове породице и од његова занимања, кинески управљачи траже нешто, што смо ми имали муке да наложимо нашим савременим војницима:

О оданости према држави и о општој ствари. „Сваки ратник, чим је у војсци, вели Се-Ма, не треба више да има сопствена интереса, приватне послове, узнемиравајућих прохтева, ни родбине, пи пријатеља: ствари државе, интерес државе, жеља да се повећа слава државе, служећи јој свом снагом, јесу једине ствари које треба да га занимају. Његови родитељи, пријатељи, његова жена, деца, сва његова породица