Ratnik

110 РАТНИК

време летњих месеца (1. маја до 1. октобра) излазе из својих тескобних и загушљивих касарни, одлазеу природу, у поље, где се под шаторима навикавају на ратни живот. То је права „школа у природи,“ где се челичи тело и снажи дух. Овај је обичај, не знам из којих разлога, престао, и сада војници, са малим изузетком (подофицирска школа), остају и за време летњих месеца у тескобним и загушљивим касарнама.

У болницама не постоје нарочита одељења за изоловање

и лечење туберкулозних, — но они често леже помешани са болесницима од других болести. Не постоји обавезна пријава туберкулозних, нити се туберкулоза сматра као заразна болест. У целом Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца не постоји ниједно лечилиште (санаторијум) за лечење туберкулозом оболелих официра и подофицира. Туберкулозни официри шаљу се у Швајцарску (Давас, Лезен ит. д.) често још у акутном стадијуму са повишеном температуром, где је тако дуг пут директно штетан (контраиндициран). За туберкулозне подофицире не постоји такође никакво лечилиште, нити специјална болница, где би нашли стручну лекарску помоћ, него се шаљу својим кућама на „боловање“, где инфицирају трберкулозом своје укућане, а одакле се у погоршаном стању враћају понова у болницу, да у њој умру. Постојао је покушај да се у Србији створи санаторијум за туберкулозне подофицире, — али је тај покушај у свом почетку пропао и место (Страгари), које је било предвиђено за туберкулозне подофицире, — узето је за одгајивање државних ждребади. Зар се у нашој лепој и увећаној домовини, од Триглава до Дојрана и од Јадранског мора до Тимока — није могло наћи ни једно подесно место за подизање санаторија за туберкулозгне официре и подофицирег Ми мислимо да се могло наћи не једно него више таквих места, која по својим хигигијенским условима и природним лепотама не уступају ни

мало сличним местима у Швајцарској.

Са туберкулозним војницима стоји још много горе. Ако

је болест у почетку, — ако има изгледа на оздрављење, „они се пуштају својим кућама на „боловање“. Ако је болест развијена, -— ако је процес активан, ако има бацила у спутуму, — војник се из војске отпушта као „стално неспособан“ —- и одлази својој кући да туберкулозом инфицира своју породицу. Дешава се често, да се болест, док решење о неспособности дође, толико погоршала да оболели не може ни да оде својој кући, него остаје у болници да сачека крај свога живота. Не постоји ни једна болница за туберкулозне, нити болница за неизлечиве случајеве; не постоји осигурање 0обо-„лелих војника од туберкулвзе, нити држава даје какву оштету