Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ | 1

(инвалиду) војницима, који се као туберкулозни отпуштају из војске. Детаљним испитивањем угврђено је: да су сви ти војници, већ при свом ступању у војску, били туберкулозни и да је њихово бављење у војсци допринело да се туберкулоза код њих само јаче развије и постане активна. Војни санитет веома се мало интересовао питањима туберкулозе. У војсци имамо мали број лекара који се баве студијом туберкулозе, па и оно, колико их има, није правилно употребљено, нити су њихова искуства и знања искоришћена. Последњи пропис о сузбијању туберкулозе у војсци издат је године 1889. Од тада питање туберкулозе не појављује се више на дневном реду. За време бављења на Солунском фронту покушаване су извесне мере у циљу профилаксе и лечења туберкулозе. Туберкулозни подофицири и војници слати су у Африку (Алжир Тунис), туберкулозни официри слати су у Швајцарску; чињен је предлог да се у Светој Гори Атонској, код ·манастира Хилендара, подигне реконвалесцентно одељење за туберкулозне, претресан је пројекат да се у Водени оснује, помоћу Американског Црвеног Крста, санаторијум за наше туберкулозне официре, подофицире и војнике; то је све што јеу последње време урађено у војсци на сузбијању туберкулозе.

Да би се стало на пут даљем разбољевању и умирању од туберкулозе у војсци, мислим да би требало предузети ове мере:

1.) При рекрутовању највећу пажњу обратити на лекарски преглед, који треба да врше два државна лекара (војни и срески — котарски лекар.)

Нарочиту пажњу обратити свима облицима туберкулозе и скрофулозе. У сумњивим случајевима слати пљувачку (спутум) на преглед у најближу војну болницу.

2) По доласку рекруша у касарне извршити строги детаљан лекарски преглед од пријемне лекарске комисије у којој морају бити два лекара. Задатак је ове комисије: да издвоји све слабуњаве и неспособне рекруте и да их упути суперревизијској комисији, ради отпуста из војске.

3. Трупни лекари дужни су упућивати суперревизионим лекарским комисијама све оне војнике, код којих примете ма какво губеркулозно оболење. У сумњивим случајевима слати спутум на преглед у најближу војну болницу.

4. Суперревизионе лекарске комисије, служећи се свима клиничким средствима (преглед спутума; рентгенолошки преглед плућа; офталмореакција по Са!тене-у и т. д.), стараће се да открију и утврде свако и најмање туберкулозно оболење. Стога у суперревизионим комисијама треба да буде један лекар — интерниста (шеф унутрашњег оделења дивизијске