Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ЂЕНЕРАЛ КАДОРНА О НАМА

Ђенерал Кадорна, начелник ђенералштаба и стварни врховни заповедник италијанске војске до њеног узмака на Пијаву и Монте Грапу после пораза код Капорета, издао је ове године своје мемоаре у два опсежна дела под насловом „Рат на италијанском фронту“.

Он није први међу побеђеним и неуспехом оптерећеним војсковођама, који су нашли потребно да се објасне пред јавношћу пре него што их историја сасма упозна и коначне пресуди. Фалкенхајн, Лудендорф, Хинденбург, Клук, Билов, Хаузен, Штајн, Ауфенберг, Сарај, Ланрезак и др. већ су му претходили у том.

Занимљива су овака дела не само са своје историјске стране, него и са психолошке. Често она верније испољавају прани карактер некадашњих Марсових миљеника, него што је то за време њихове славе и успеха могуће упознати. Истина, несрећа и душевна депресија, која лежи на души побеђеног војсковође, мора да је огромна, те је свакако и у стању да му поремети целу душевну хармонију, па да упливише и на његов дотадашњи карактер. Али и правац и интензитет оваких промена често су довољна мерила за упознавање праве индивидуалности, јер, како вели и наш народ, у несрећи и на муци се најбоље познају јунаци.

Читајући дело Хаузена, Штајна, Било-а и Клука човек скоро осећа бол, који им на души лежи а који није проузроковао толико пад личне репутације, колико несрећа која је немачки народ задесила. Они, изгледа, не пишу, да би се испричали због претрпљеног неуспеха, него што држе да су дужни да то раде, како би олакшали рад историчарима. Кратке и једноставно, избегавајући сваку критику и полемику, с тактом и удбичајеним респектом према претпостављеним и суседним командама, ове војсковође износе, како су схватили поједине ситуације својих армија и образлажу мотиве, који су их руководили код својих разних одлука. Али поред све те скромности, вели ђен. Франсоа једном приликом, ова дела остављају