Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ | 131

утисак, да су се описани догађаји одиграли „онако, како су у њима представљени и никако друкчије“. Ђенерал Фалкенхајн опширнији је, али при том увек стваран. Он не избегава да изнесе и личне сукобе, које је имао за време свог командовања, али без тенденције да настави данас полемику о том, колико је онда у праву био или не, него да би спречио, да се из њих извађају криви закључци, чему веома нагиње јавност једног побеђеног народа. Ову отменост признали су ђенералу и они, који се не слажу иначе са његовим радом, и очувала га је од жестоких напада, којима је изложен његов наследник у врховној команди, ђенерал Лудендорф, и дан данас. Овај је остао и даље ратоборан, како на књижевном тако и на практично-политичком пољу. Уверен и данас, да су његова гледишта пре и за време рата сасма исправна била, Лудендорф настоји свим силама да докаже њемачком народу, да узроци за неуспех леже баш у томе, што се нису уважили његови предлози и савети. Оставши веран своме одгоју и пруским традицијама, Лудендорф не може никако да се измириса данашњим стањем у свегуи својој отаџбини, па је постао данас духовни вођа најагилније и најбезобзирније опозиције садашњег њемачког режима. Ова Лудендорфова доследнсст може изгледати крута и неумесна, али свакако је разумљивија, него довитљивост, коју испољава у свом задњем делу ђенерал Ауфенберг. Бивши аустријски министар војни и у светском рату командант једне од највећих и најважнијих армија, кога !је његов бивши владар само пре неколико година баронством

"наградио, изјављује своје разочарање и огорчење о тој држави

и династији данас, кад их је нестало. Да је ово своје боље спознање ђенерал обелоданио у 1914-ој или 1915-о]. години, кад је пао у немилост, оно би могло нешто и значити, али сад, кад су до тог спознања и најшире масе дошле, и кад ово признање не инволвира никакво лично ризиковање, оно изгледа сасма сувишно и даје једино повода сумњи, да су његов па-

-тријотизам и монархичка оданост од увек стајали на врло

лабавој основи. Ђен. Сарај и Ланрезак дошли су за време рата у сукоб

са својом врховном командом, те, држећи да им је неправда

учињена, обраћају се данас на један отворен и жиз начин, који већ одговара и темпераменту Француза, пред форум јавности, као главном судији. Дело ђенерала Кадорне „Рат на

„италијанском фронту“ долази по обиму одмах иза послератних " књига, које је издао ђенерал Лудендорф. Ово упада тим више „У очи кад се зна, да је ђенерал имао прилике да се пред

једном парламентарном комисијом подробно изјасни и исприча

„због својих неуспеха. Резултати овог истраживања обелода-