Ratnik

132 РАТНИК “

њени су. Изгледа, да ова комисија није била тако строг судија ђенералу, пошто га је скоро невиним прогласила. Тешко да би у којој другој држави један војсковоћа, који је поред бројне и материјалне надмоћности претрпео један од највећих пораза, тако олако прошао. Занимљиво је, да је ова комисија била толико великодушна, да војсковођи уброји генијалност концепције непријатељског операцијског плана и његову изванредну енергију при извођењу операција као олакшавајућу околност. Па и иначе ђенерал Кадорна је куд и камо боље прошао, него на пример немачке војсковође, које је сличан удес задесио. Италија, изишавши победоносна из светског рата, могла је брзо заборавити деломичне неуспехе, аустро-угарске монархије нестало је занавек, која би имала интереса да је на њих подсећа и, колико ми је познато, у досадашњој немачкој литератури није се ништа подробнијег о италијанским операцијама писало. Зато није лако појмити, шта је побудило ђенерала, да изиђене само овако опширно него, како ћемо видети, доста агресивно пред јавност.

У уводу ђенерал износи развој и стање италијанске војске пред рат и замерава влади и парламенту, да нису све учинили за њу, како би је бројно, материјално и морално припремили за предстојећи рат. Извесно је, да ће ту ђенерал бити у праву, али са сличним недостатцима морале су се борити и све остале војсковође, а особито оне његовог противника, Аустрије, где је тешко било добити одобрење парламента и за нормални годишњи контингенат и буџет за војску, а чију моралну снагу довољно илуструју многобројне легије, које су се из ње рекрутовале, да би се после против ње бориле. Такође ми изгледа претераним кад ђенерал, процењујући географско-стратегијски положај свога војишта, тврди: „Толике су биле тешкоће са стратегијског гледишта на нашем војишту! Оне су биле сигурно много веће него оне ма на ком другом војиштву у Европи“. Без сумње је, да се бочни положај Корушке, а особито Јужног Тирола, који се као клин био забио дубоко у Венецију, морао неугодно осећати од стране италијанске врховне команде, но са таким незгодама морали су и многи други да рачунају. Србија је била од Аустрије управо „укљештена“, руске армије у истакнутој на запад Пољској биле су угрожене како из Галиције тако и са севера из. Источне Пруске, а у ништа бољем положају била је Румунија 1916. год., кад је имала један северни фронт према Ердељу, а управо у залеђу један јужни фронт према Бугарској, при чем се из Ердеља увек могло упасти и у саму Молдаву. Најзад, зар није после улаза Бугара у светски рат положај Србије још куд и камо тежи био, него онај у ком се налазила Италија2