Ratnik

134 РАТНИК

које су доста отежавале операције у првом периоду, нашег рата“.

Говорећи даље о кооперацији италијанске војске са руском у Галицији, ђен. Кадорна наставља о нама:

„Српска и црногорска војска требале су такође садејствовати у горе наведеном циљу, и за српску војску увиђало

се, да је најподеснији правац за њену офанзиву онај прама.

северо западу, са задатком да здружи што пре своју акцију са оном десног крила италијанске војске, који је задњи диригован према Љубљани.

Ово изневши у мом писму, упућеном председнику савета! ја сам нагласио да је Француска у истини подузела офанзивну акцију, али да ова није спречила да се немачке трупе одузму и пренесу у Тирол-Трентино. Русија, приморана на тешко одступање, није могла да спречи кретање аустријских снага из Галиције према уговору. Србија је остала потпуно пасивна и да би оправдала своју инерцију, истакла је као узрок набујалост Саве и Дунава, — слабо убеђујући разлог, јер, пошто су по уговору српске снаге требале бити управљене на северо-запад, то јест у правцу Загреба, набујалост ових река само би штитила њен десни бок,“

Тешко је разумети да ђен. Кадорна, као стварни врховни заповедник италијанске војске, није знао у своје време наћи начина да се разувери у овој својој значајној сумњи, а сасвим је непојмљиво. како је могуће после катастрофе српског народа 1915. год. и тада онако еклагантно документоване верности и оданости према савезницима и помислити о неком тајном уговору Србује са њеним највећим непријатељем. Дела у којима ђенерал подиже оку тешку оптужбу против свог ратног савезника, изишла су 1921. год. Држим, да је савесност пишчева требала да га нагна, да потражи озбиљније податке за своје тврђење, него што су ови, које је црпео из једног локалног, шовинистичког диста. Ово му сигурно не би тешко пало, јер, како је познато, већи део ратне архиве бивше монархије пао је управо Италијанима у руке, а после примирја Италијани су могли у гладном Бечу да траже и да добију што су год хтели. Па зар није више него сигурно, да би сама аустријска република за време нашег спора с њом због корушког разграничења похитала да изнесе све, што би нас могло компромитовати у очима Италијана и осталих савезника, само да је ичега таког било.

Уверени смо да је ствар,о којој говори ђенерал, за сваког озбиљног историчара потпуно јасна, али свакако је за жаљење, што ју је ђенерал овако олако узео и на јавност изнео, јер је маса навикла: да прима озбиљно све, што јој

с