Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ _— 137

«своје две армије, пре него што наставља своју офанзивну акцију са њима, премда је стање ових трупа куд и камо повољније било него оно српске војске. Код италијанских армија требало је само изменити јединице, које су код задњих акција више трпеле, са одмореним трупама из неангажованих армија; тр: бало је довести већ приправљене допуне из неисцрпљене позадине и надокнадити утрошени материјал, чега је у изобиљу било. Добро развијена саобраћајна мрежа осигуравала је брзо и лако извођење оваквих кретњи. Какав је пак проблем ово значило за малу Србију, чији је главни град и најплоднији крај непријатељ прегазио и опустошио био, чији је народ већ придонео био свој данак у крви, као никоји дотле од зараћених, а чији су се материјални губитци већином из иноземства надокнадити морали!

До пред сам улазак Италије у светски рат ситуација „аустријских снага према Србији била је така, да се иза моћних препона Дунава, Саве и Дрине, с једног до другог краја границе, протезао један врло солидан систем разних утврђења са довољном посадом, иза којег је стајала цела 5. ретаблирана армија, као резерва. Осим ове постојала је још једна велика резерва, о којој и ако италијански начелник ђенералштаба ништа није знао или није хтео знати у 1915. години, он се о њеној егсистенцији могао осведочити до 1921. године.

Већ у априлу 1915. године добио је ђенерал Краус, како «сам наводи у поменутој својој књизи, од врховне команде наређење, да изради операцијски план за офанзиву против Србије, у којој би сем аустро-немачких снага учествовало још 6 бугарских дивизија и око 100.000 Турака. Да ли су ове конкретне намере биле познате српском вођству или не, сасма је ирелевантно, али је свакако могућност оваке или сличне констелације била јасна не само њему, него и сваком српском сељаку, који је боље познавао браћу Бугаре него већина савезничких дипломата. Али пре, него што је покренут гро 5-те армије са српског на италијански фронт, могла је аустријска врховна команда имати, ако јој је устребало, и већих резерава за тај фронт. Њих је пружала општа ситуација, која је наступила у Галицији и из које ђенерал Кадорна изводи исправне закључке, у колико се њега тичу, али их — за чудо — не примењује и на свог савезника, Србију. Као што је познато, три недеље пре улгска Италије у светски рат, аустро-немачке армије пробиле су 1-ог маја 1915. годнне руски фронт код ГорлицеТарнова. Руси су уз велике губитке почели испражњавати Галицију и силазити са Карпата. С тим се тај фронт знатно скратио и велики број аустро-немачких дивизија стајао је од тада врховним командама на расположењу. Њино пребацивање