Ratnik

138 РАТНИК

у јужну Маџарску или Хрватску могло је увек за десетак дана да се изврши и свакако брже и лакше, него у Трентино, Пустертал или на Сочу.

Као што се види, толико истицано смањивање аустријске снаге на српском фронту било је само привидно и није смело бити непредвиђено од једног начелника ђенералштаба савезничке војске. Наведени број од 48.000 људи биће — по мом. уверењу — сасвим нетачан и сигурно потиче од онако поузданих сведока, каквим се и г. Корадо Золи послужио. Мени. је на пример познато, да је посада Автовачког одсека, који се протезао од Чемерна до Корита, изнашала у то време око. 6—7000 људи (бајско-сомборски ландштурмски пеш, пук, граничарска јегерска чета, појачана „шуцкором“, неке допунске чете од пукова 1 линије, разна артиљеријска стабилна оруђа са посадом, ! мобилна 10 см. хаубичка батерија као и други делови специјалних родова оружја). Командант овог одсека имао је права самосталног бригадира. Овај одсек имао је још из мирног доба утврђења код Чемерна, Автовца, између Автовца и Гацка, код Гата и Степен града. Западно од овог, према црногорској граници, била су још три оваква одсека: билећски, требињски и которски, свакако по бројном стању није ни један био слабији од оног автовачког. Дода ли се томе још посада мостарских утврђења и других дефанзивних организација, онда излази да је у самој Херцеговини и Боки Которској било преко 30.000 људи. На босанској граници и У њеном залеђу снага је природно морала бити већа, јер је граница била дужа, није имала из мирног доба онолико утврђења као она према Црној Гори, а и искуства 1914. године. налагала су већу опрезност на овом делу фронта него на оном у Херцеговини, Најсевернији одсек ђенерала Штрајта, на пример, који се протезао од Раче па до Козлука, имао је 6 батаљона, ! граничну чету, 1 хусарски ескадрон и 1500—2000 добровољаца и других мањих јединица, дакле 8—10.000 људи укупно и формирао је са слично састављеним, јужним, суседним одсеком Хаузера, који се протезао негде до Дрињаче Братунца при прелазу у офанзиву 1915. год. једну дивизију. Према југу долазили су онда још одбранбени одсеци: сребрничко-власенички, рогатичко-вишеградски, фочанско-гораждски а у залеђу значајна посада Сарајева, чији се спољни одбранбени појас стално проширивао. Дакле, наведени број од ђенерала далеко је мањи од оног, који је Аустрија само за заштиту своје босанско- херцеговачке територије задржавала. Па сад, где су снаге, којима је била поверена задаћа да заштите плодни Срем и Банат» Већ према наведеним мерама, које је ђенерал Краус овде предузео, види се, да њему нису ни Дунав