Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 139

ни Сава пружали довољне гаранције за њину одбрану, аи неповерење у лојалност српског становништва ових предела указивало је на потребу довољних посада.

Ђенерал Кадорна, који тражи од српског вођства донекле безобзирно пожртвовање и врло велико ризиковање, сасвим се друкчијим испољава у свом сопственом дејству. Његову опрезност у почетку рата нису могли појмитини Аустријанци, како се и из књиге ђенерала Крауса може разабрати, аи нотоње руковање операцијама више га карактерише као „Кунктатора“, него као неопрезног смелог насртљивца.

Ево очигледног доказа.

Увидевши, да му према географском положају не остаје друго него да своју главнину концентрише у Јулској Венецији, ен нема речи да прикаже како је то ризична ситуација, с 06зиром да му Аустријанци: могу угрозити залеђе и леви бок на неких 500 км. дужине. Да се тај бок ослања на високо, тешко прелазно, алпско горје, да су Италијани већ деценијама градили и изградили дуж целе граничне линије један систем перманентних утврђења, којима су затворили и споредне прелазе, не могу га утешити. Па ви околности, да су Трентино и Пустертал везани само једном жељезничком пругом са централном монархијом, да су ове везе још због географских и климатских прилика биле врло осетљиве, не смањују његову забринутост. (Пустерталска жељезничка пруга стајала је код Инихена, Тоблаха и Силијана под индиректном ватром италијанских оруђа. Пруга је често пута, по каткад двапут дневно: порушена била). Да би заштитио бок и залеђе својим двема армијама, које су на Сочи оперисале, ђенерал Кадорна је одредио 2 армије и једну специјалну групу од свега 4 армије колико их је Игалија у почетку рата формирала била. Па, да би сигурност била још већа, он је груписао и резерву, која је стајала на расположењу врховној команди, у простору Дезенцано — Верона —Басано, дакле иза трентинског фронта. Од укупних 35 дивизија италијанске војске, он одређује 14 за главни, јулски фронт, 14 за заштиту бока и залеђа, а 7 дивизија остају као резерва у напоменутом простору, стварно пак — према дислокацији судећи — првенствено за овај задњи задатак; Дакле, поред планинског терена, јаких утврђења и с овим спојених специјалних посада, поред релативно добро развијене комуникацијске мреже, још 14, односно 21 дивизија за заштиту Со«а и залеђа.

Фронт српско аустријски (изузимајући црногорски) износио је 1915. године преко 500 км. те би за његову заштиту нрема ђенераловом прорачуну требало скоро двострука снага, колико је износила цела српска војска. Не разабира се тачно,