Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 18

Председник француске републике Р. Поенкаре у току ове године одржао. Догађаји, што су управо претходили овом рату, ту су изнети у свој њиховој јасности са документима који не подлеже никаквој сумњи. Дипломатска историја добија један нов, важан прилог који ће добро доћи будућим исторачарима да се подробније упознају са узроцима светског рата. О књизи «се добија, пошто се прочита с пажњом коју заслужује, општи утисак да се предавач трудио да да слушаоцима верну истину не желећи ишта сакривати, пружајући им прегледно целокупну политичку ситуацију у оним данима који су одлучивали судбину не само Европе већ целог света....

Сваким се даном са све новим документима открива сва закулисна радња Немачке и њених управљача, који су хтели да Европи натуре страшно стање. Сваким се даном тако рећи козна за који нов податак о Немачкој и њеној верној савезници Аустро-Угарској као и о њиховим освајачким намерама. Аутор је личност која је, благодарећи свом положају, могла све да види, да догађаје посматра с висине одакле се не да ништа сакрити. И зато је књига од великог интереса и важности. Нас особито и понајвише могу непосредно интересовати две "три главе из књиге, у којима се износе догађаји у тесној вези_ с ултиматумом Србији поднетим и одмах после њега. Овом приказу циљ је да се поглавито на њих осврне и изнесе их по пишчевом излагању.

У првом предавању износе се и пропраћају политички

"одношајни између Француске и Немачке после рата 1870. год.

Најбоље намере Францускеи свих њених влада, које су на управу долазиле после тог рата, биле су да сес Немачком што коректнији одношаји одржавају. У то се време Француска опорављала, лечила иподизала од претрпљених недаћа. Али се ипак свим снагама трудила да мир очува. Напротив Не"мачка, опијена од победе, није мировала, она је и даље сневала о завојевањима. И научари, и војници,и професори, сви су у немачком народу само гајили сујету да њему припада Богом одређена улога да светом овлада. ј

Постепено, чврсто и сигурно се ишло утврђивању све сигурнијих веза и одношија између Француске и Русије, што је најзад довело до формалних савеза. Но овај савез није био управљен против мира у Европи, већ напротив ишао је за његовим одржањем. Како је остварен овај савез, и како се дошло доцније до спо"разума и са Енглеском, износи друго предавање. Берлински је конгрес Русију разочарао, увредио. После њега она се окреће

“од Немачке ступајући у тешње везе с Француском. Нашим је читаоцима ближе позната историја берлинског конгреса, те

држимо да немамо потребе више се на њему задржавати. 20.