Ratnik

144 РАТНИК

маја 1882. г. Бизмарк, канцелар немачке царевине, употпуњује дипломатску грађевину приступањем Италије у савез. Дотле француско-руска алијанса још није постојала. Поенкаре нам даје опширну историју догађаја и времена о коме је реч. Пропраћа све документима, позивајући се на изворе одакле узима.

Немачка је све предузимала да пријатељство Француске, Русије и Енглеске поквари. Но без успеха.

Читаоцу ипак блаже и детаљније казује одељак: Мароко. и Балканска криза, шта је све Немачка предузимала да миру Европи поремети. После мароканске кризе долази анексија Босне и Херцеговине, кад Аустро-Угарска извршава један насилнички акт а Немачка је у том помаже. Она је у свом плану успела рачунајући да ће све европске силе изненадити. Анексијом је поцепан један уговор, што је цео свет морао осудити. Европа је била запањена изврешним актом, али га је признала. Да је припремање анексије ишло у договору с бугарским краљем Фердинандом није остала тајна. Лепо каже Поенкаре на једном месту у овом предавању: да у светлости догађаја 1908 и 1909. г. треба испитивати догађаје у току 1914. г., они објашњавају ове. јасна је и очигледна била сва игра Немачке и Аустро-Угарске, против којих су се налазиле Енглеска, Француска и Русија све запојене искреном жељом да мир у Европи очувају.

За време првог и другог Балканског рата Француска је стајала у тесном додиру с осталим силама трудећи се да рат локализује. Сва усиљавања да га спречи нису успела, јер је на Балкану било и сувише повода да се оружјем морају многа питања решити. Предавач из дана у дан износи редом ситуацију у току Балканских ратова, у којима се Француска старала свима силама да се до споразума дође и мир очува. Немачка и Аустрија нису биле задовољне исходом ових ратова. и журно су се спремале и наоружавале. За Аустрију је постојала све несношљивија ситуација створена ратовима на Балкану. Она је Србију гледала пошто пото да онеспособи, унизи и уништи. За то се користила сваким моментом а сарајевски атентат јој је био дошао као поручен. Видело се већ јасно да Аусто-Угарска неће оставити на миру истрошену, изнурену и заморену ратом Србију, већ да ће је напасти. Што није учинила у другом балканском рату она је оставила за 1914. г., кад ће је Немачка свим силама гурати на нас не презајући ни од каквих обзира.

Долазимо до трагичних дана после сарајевског атентата, кад је Француска заједно с Русијом и Енглеском све употребила да рат спречи. Из докумената објављених а којима се Поен-