Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 145

каре обилно користио види се улога Немачке, односно Виљема Е. Овај није дозвољавао свом посланику у Бечу да аустроугаркој влади саветује умереност. И једина се испољавала тежња да се Србија уништи, да се она осами. Немачка је стајала отворено на страни Аустро-Угарске, њу је помагала и просто "гурала у рат. Нису се хтели задовољити дипломатским успехом чак ако би и унизили Србију, већ су тежили да је војнички униште. На свима рапортима, извештајима што је Чирски, поеланик Немачке у Бечу, слао, Виљем би додавао своје напомене, примедбе храбрећи и соколећи Аустрију да иде напред. Неке од њеРОВИХ примедаба вреди навести. Гроф Тиса је заступао гледиште да према Србима треба поступати џентлеменски; одмах је Виљем додао: „Према убицама! После оног што се десило! Глупост!“ Умереност Тисина није дуго трајала, и он се придружује пољледима Берхтолда. Какви су они били показало се убрзо.

Кренувши се на пут, који је још раније био одређен, Председник француске републике није мислио да је рат могућ. Били су у незнању и не слутећи шта се све у Берлину и Бечу ирипремало. Немачка је баш тај пут хтела вешто искористити брижљиво се обавештавајући о свима његовим појединостима. О току посете у Петрограду у Немачкој су се имали тачни подаци: С предајом ултиматума Србији мало су причекали: да се не би знало за њега све док се Поенкаре бави у Петрограду. 24. јула у Финском. Заливу добили су депешу о предаји ултиматума. Председник владе Вивијани тел: графисао је едмах у Лондон и Петроград. 26-ог били су у Балтичком мору кад су добили радиотелеграм да се Виљем, немачки цар, упутио ка Килу. 27-ог добили су телеграм да их у Паризу очекују. А на даљем путу су добијали. вести нејасне и збуњене, тако, да тачно нису о ситуацији могли знати. 29-ог су се искрцали у Дункерку дочекани од масе света која их је акламирала одушевљена и расположена за Србију, и која је била поступцима Аустрије озлојеђена.

„У увреди нанетој Србији цео је народ осетио атентат на право народа; иза Аустрије француски је народ угледао Немачку. И после Тангера, после Агадира после свију пр 'вокација што је поднео, изгледало му је да види у ономе што ве на Дунаву дешава ново изазивање.

Немачка је знала за ултиматум пре но што је Србији поднет. Црвена књига аустријска од 1919. г. тврди да је немачки амбасадор знао још 21-ог за текст ултиматума у потнуности. 25-ог Пашић, председник српске владе, даје одговор који је у свему усвојио захтеве. Аустро-Угарске. П ла сахата доцније Гизел, и не прочитавши озбиљно одговор, оставља српску престоницу, 28-ог објава рата, а 29-ог почиње бомбардовање

РАТНИК, СВ., ХН. 1921 10