Ratnik
РОВОВСКА ВОЈНА У МИНУЛОМ РАТУ 13
еруђа, од којих 700 модерних; 1500 рововских оруђа и 200 јуришних кола. Ипак очекивани успех није постигнут.
Из овога се закључило: да при тадањем стању равнотеже у снагама ратујућих страна, употребљене методе напада нису још могле довести до решења (потпуним пробојем фронта).
. Услед тога напустила се привремено тежња за пробојем и пришло се извођењу операција са циљем да се непријатељска ената ломи и слаби. За ово су предузимани напади изненадно, на разним деловима фронта, на већој ширини и са ограниченим објектима по дубини, — Такав карактер носе напади у кругој половини 1917. године.
Марљиво припремане и добро вођене, ове су борбе постизале одређени циљ и доносиле позитивне користи. Оне су знатно доприносиле да се код савезника одржи иницијатива у еперацијама (операције Енглеза у Фландрији, напад Француза код Вердена 20. августа, напад код Малмезона 23. октобра).
У овом периоду (друга половина 1917. г.) обратила се већа пажња на принцип изненадности. Мада се услед великог значаја овога принципа, нарочито у рововској војни, и раније е њему водило рачуна, ипак се то није могло чинити са довољно пажње. То је дошло отуда, што се код овога начина ратовања, чији је каракшер борба материјалних срестава, од почетка сва пажња обраћала искључиво на ову страну т. |. на увећање броја оруђа и осталих техничких срестава и на њихово усавршавање, пошто је у томе директно лежала снага; међутим непријатељ је у почетку у том погледу био надмоћнији. Упоредно пак развијање једнога и другога није могло тећи, пошто између њих постоје супротни услови: снага коју дају материјална срества, тражи на првом месту што већу количину тих срестава; за напад потребно је да се изведу разна уређења на земљишту, да се сконцентришу јаке трупе; а све те. припреме траже дуго време, више недеља; то пак привлачи пажњу непријатеља и показује му вероватан део фронта, на коме се намерава напад. На против, за изненадност потребно је да се припрема напада изврши за најкраће време и у потпуној тајности. По тадањем начину извођења, припрема напада морала је дуго трајати, непријатељу пак стоји на расположењу безброј срестава да за то сазна. — Али крајем 1917. године, пошто се осигурала израда артиљеријског и другог материјала у великој количини и постигла већа покретљивост и брзина у преношењу артиљерије са једног дела фронта на други, као и у опште сигурност у раду, — омогућено је било да се обрати већа пажња извођењу изненадности. Е
Две операције у овом периоду : код Камбре-а, на западном