Ratnik

НЕКРОЛОГ 15

тешки дух у средини миле ти и драге породице, рођака и пријатеља својих, овде у срцу Шумадије, у Пијемонту Југославије, ношто си доживео ту славу и срећу да видиш оваплоћено пророчанство Његушево — ослобођење и уједињење нашег народа, за којим ти је српско срце куцало и за које си јуначки делао кроз цео живот свој.

На последњем твом растанку са овог света, а пре но што похиташ горе вечној стази коју сви живи имају да напослетку пређу, ево и мене да се у име твојих ратних другова и официра опростим с тобом и да одам пошту твојој сени, јер си ти пун врлина и заслуга испунио цео твој узорни живот.

Покојни Павле Вујишић рођен је 1870. године у Морачи а син је чувеног и храброг црногорског јунака Милисава Вујишића Мишљеног, чије је човештово и јунаштво опевано уз гусле и који се у доба кнеза Данила истакао међу својим вршњацима. Школовао се на Цетињу, где је свршио средњу гимназију и где је показао природну интелигенцију, бистрину и схватљивост, те одмах би. узет за секретара Министарства Правде на Цетињу. Потом у својој каријери заузимао је ова места: председник окружног суда у Колашину, управитељ области морачко-васојевићске и напослетку члан Великог суда на Цетињу, на ком положају га је затекао и Балкански рат 1912. год.

У народној војсци био је народни старешина. 1897. год. ностављен је за командира гарде, а потом и за команданта батаљона гарде, на ком је положају и ушао у Балкански рат 1912, године и активно учествовао све до ослобођења Белог Поља, где је био у левокрилној нападној колони источне црногорске војске. Пошто би постављен за команданта војног округа Белог Поља, ту одмах организује и наоружа четири добровољачка батаљона од Срба из Санџака. један од ових ба-

. таљона хитно упути у помоћ војсци која је ослобођавала Плевље а он са три батаљона крене се ка Сјеници у кооперацију Јаворској бригади српске војске, где се две братске војске после толико векова сјединише. После овога би послат са својим трупама под Скадар, где је учествовао у опсади 1912—13,

У рату 1914. године добио је за бригадира комбинованог пука Ловћенске бригаде од 3 батаљона и био је у саставу санџачке црногорске војске. При заузимању Фоче његова се бригада одликовала, имајући тада под својом командом пет батаљона. Ту се истакао лично смишљеношћу и довитљивошћу, јер је успео да преброди Дрину, и ако су Аустријанци држали као у воску да је то немогуће. Заиста при прелазу удавило му се 11 понтонира, али успе да изненади аустријски мостобран, да зароби више од 200 војника са официрима, а остатке да растера и гони до Калиновика.