Ratnik

152. РАТНИК

У борби, 6. октобра 1914. године, на висоравни Гласинцу развила се, крвава борба, и он, да би уздржао морали: дисциплину, полети на коњу са голом сабљом са целим штабом у први борбени ред, ађутант му пале, сви ордонанси рањени или изгинули, а он сам при личном излагању и самопрегоревању задоби две тешке ране и десну му руку преби непријатељско зрно. Али је тиме успео да задржи положај. док појачања не стигоше. У самој близини својих трупа, у Чај ници, преболео је јуначке ране.

1915. г, при општем повлачењу, и кад су црногорске трупе рокиране на десну обалу Лима, добио јекоманду над здруженим одредом који се звао „Дринска Одбрана“ до ушћа Лима до Пине.

Одступајући ка Плевљу с успехом је сузбијао Аустријанце и нарочито их потукао на Ковач планини код Метаљице, где им је уништио цео батаљон. Одатле се повлачие ка Тари и његов је одред добио назив „Тарска одбрана.“

Општа катастрофа и капитулација Црне Горе 1. јануара 1916. одвела је и њега са друговима у заробљенички логор Војдоразхопу, где му се стање здравља погоршало. | За стечене заслуге и осведочену храброст у ратовима одликован је: Сребрном медаљом за храброст, Медаљом за ревносну службу, Обилића медаљом и Даниловим орденом 3. реда.

По извршеном уједињењу и присаједињењу Црне Горе Србији 18. ХГ. 1918. г. ступио је у војску у чину пуковника одређен на службу у штаб Шумадиске дивизијске области; где је био помоћник команданта места у Крагујевцу.

На овој служби показивао. је воље, труда и љубави, и настао свим силама на консолидовању и извошењу нове ор-. ганизације војске, те се показао као врли поборник слоге и јеинства, због чега је и одликован Орденом Белог Орла 5. реда.

Пре кратког времена, нарушена здравља, оболео од зачаљења плућа, био је стављен у пензију, да би се на миру могао опоравити; али бољку ништа не могаше спречити, ни старање лекара, ни његови« милих, већ га сурва 'у гроб.

Покојник је имао све красне грађанске и војничке врлине и био се показао у рату примеран командант, необичан јунак, а и у друштву омиљен друг, каваљер и вољен од војника и старешина. !

За собом је оставио незбринуту породицу, јер је кае чиновник био поштен. Оплакују га поред супруге, 2 сииаи 2 кћери, велике фамилије, рођака, пријатеља и другови.

Тужни зборе!

· Поклонимо се сени врлога покојника и задржимо га У

трајној и незаборавимој успомени, јер нас је све шиме задужио ! Д. М. Динић.