Ratnik

42 РАТНИК

Ко да се овде невољно не сети речи нашега Великога Краља2 — Догађа се на положају Липор изнад Јагодине, на сам дан Св. Луке 18/31. октобра 1915. год. Требало је овде дати још један отпор. После студене јесење кише и раскаљаних путова који су пратили наше одступање, да би наша Голгота била још страшнија, Бог се најзад на нас смилова, те нас је небо овога дана обасјало благим зрацима јесењега сунца, под чијом су се топлином пушили наши покисли шињели, Код једне од батерија на положају седи Велики Краљ. Чека суђено зрно, које још не беше сковано, да само жив не би напустио своју земљу, коју је толико љубио. Непријатељска артиљерија засула положај и поби на њему и иза њега све живо: и трупе и избеглице! Дрско се истакла напред и отворено се види голим оком. Један непријатељски аероплан узвртио се изнад нашег положаја а наша артиљерија не сме да се јави, да као слабија не би открила своје место. — Неко ће у батерији рећи: „Где су наши аеропланиг Да је само један да прође“!

„Краљ меланхолично одмахну главом, поћута неколико тренутака, па занет у мисли проговори као за себе:

— Ни за време мира не треба на челу војске имати човека који не зна да чита ни француски ни немачки. Знао сам ја о аеропланама још одавно, читао сам. Али кад сам једном напоменуо о аеропланима, онда ми је онај господин, који је био надлежан, одговорио: „не треба, Величанство, то још није сигурна и опробана ствар, а ако ми треба да што извидим, ја ћу послати одељење од шест пешака, па ако их пет погине, шести ће се ипак вратити да ми донесе извештај“.

Ту седи Краљ заћута за тренутак, одмахну жалосно главом. па додаде:

— Ето ти сад! Пошаљи пешаке на двеста километара.

Настави за тим свој монолог:

— Говорио сам и за бежичну телеграфију, али сам добио сличан одговор: „ми смо сиромашна, мала држава, Величанство, нека прво ови богатији то опробају, па ћемо ми тек после да. размислимо“.

— А данас, данас провалили Бугари тамо код Врање, посекли телеграфске диреке, па и ја као краљ не знам шта се ради тамо доле!

Његове благе старачке очи пређоше редом преко свих. нас и он опет понови своју почетну фразу:

— Ни у миру не треба, господо, на чело војске никада стављати човека који не зна да чита ни француски ни немачки“.")

Краљ Петар је био Велики не само по својим политичким, већ и по својим војничким идејама.

5 „Правда“ од августа 1921. год. бр. 229.